Црвена звезда је кроз богату историју имала много незаборавних момената, а утакмица коју ће сви заљубљеници засигурно памтити као највећу победу у новијој историји јесте тријумф над Ливерпулом 2018. године.
Црвено-бели су се у сезони 2018/19 такмичили у групној фази Лиге шампиона, а били су смештени у групи Ц, заједно са Наполијем, Пари Сен Жерменом и Ливерпулом. Наш тим је у првом колу био на корак од сензације на препуној Маракани, када је чета Владана Милојевића ремизирала без голова са италијанским представником. Потом су уследила два пораза на гостовањима, од Пари Сен Жермена и Ливерпула, а онда је дошао и меч који ће сваки, а поготово млађи звездаши памтити до краја живота. Тог 6. новембра 2018. године, у гротлу препуне Маракане, оборен је на колена велики Ливерпул, тада вицешампион Европе.
Пред саму утакмицу, у клубу је владала велика еуфорија, јер су наши првотимци већ доказали да на Маракани уз феноменалну подршку и пуне трибине ни једна екипа није превише тежак противник. Играче је на трибинама дочекао легендарни цитат из „Горског вијенца“: „Нека буде борба непрестана…“, а песма преко 50 хиљада верних заљубљеника у црвено-беле орила се стадионом „Рајко Митић“.
Црвено-бели су ушли у меч веома нападачки, што је прилично изненадило противничке фудбалере. Већ у деветом минуту наша екипа је први пут озбиљније запретила, преко Марка Марина. Ел Фарду Бен је сјајно упослио Марина, који је утрчао по страни и ушао у средину, међутим гађао је директно у чувара мреже гостију. Офанзива наше екипе се наставила, па је тако у 15. минуту виђено ново узбуђење. Марин је из угла упутио центаршут у само „срце“ казненог простора, а након гужве, Вујадин Савић се најбоље снашао и из незгодне ситуације „опалио“, али је лопта завршила за мало преко гола.
Притисак и труд црвено-белих, исплатио се у 22. минуту. Поново је Марко Марин послао феноменалну лопту из угла у шеснаестерац, а стамени центарфор Милан Павков је надскочио неколико пута скупље чуваре и маестралним ударцем главом „сместио“ лопту иза леђа немоћног Алисона, за праву ерупцију одушевљења на пуним трибинама нашег стадиона. Гости нису стигли ни да се опораве од шока и примљеног поготка, а седам минута касније уследио је нови. Поново је на сцену ступио невероватни Милан Павков. Гости су изгубили лопту на средини терена, а она је поново завршила код нападача нашег тима. Повукао је лопту Павков, а потом и избацио Вајналдума у дуелу, а онда је уследило оно што ће сваки навијач нашег клуба вечно памтити. Изборио је позицију Павков и са више од 25 метара „испалио“ далекометни пројектил који је завршио иза леђа шокираног голмана гостију, чиме је удвостручена предност црвено-белих.
Ипак, иако је то била изузетно велика предност, до краја је преостало више од 60 минута игре, у којој су наши фудбалери морали да сачувају вођство. Тадашњи шеф стручног штаба и његови сарадници су маестрално тактички припремили утакмицу, што многи и данас памте као најбоље дефанзивно постављен меч у новијој историји. Звездина одбрамбена линија била је на висини задатка до самог краја и није дозвољавала да противник озбиљније запрети. У неколико наврата, Звездина „хоботница“ и тренутни капитен Милан Борјан, истакао се фантастичним интервенцијама, што је додатно распламсало атмосферу до самог усијања.
Када је судија Лахоз дунуо у пиштаљку и означио последњи звиждук и крај сусрета, уследила је ерупција одушевљења на трибинама и громогласна песма прилично изненађених навијача. Јунак овог меча Милан Павков, ушао је у срца те новембарске вечери сваком ко воли Црвену звезду, као истински херој. Ливерпул је у наставку те сезоне подигао пехар Лиге шампиона, а у срцима свих звездаша, створена је легенда која ће заувек говорити о паду великог Ливерпула у гротлу Маракане.
Црвена Звезда: Борјан, Стојковић (Гобељић), Савић, Дегенек, Родић, Јованчић, Крстичић (Јовичић), Срнић, Бен, Марин (Чаушић), Павков.
Ливерпул: Алисон, Арнолд (Гомез), Матип, Ван Дајк, Робертсон, Вајналдум, Милнер, Лалана (Ориги), Салах, Мане, Стариџ (Фирмино).
