Шеф стручног штаба штаба Црвене звезде, Дејан Станковић изнео је утиске после освојене 33. титуле уједно и пете узастопне нашег тима. Црвено-бели момци су у последњем колу плеј-офа савладали (3:1) Вождовац, на тај начин обезбедили титулу и обрадовали целокупну звездашку јавност.
– Могу само да честитам момцима који су сезону одрадили максимално и на врхунском нивоу. Веровали су и када многи нису, рекао сам и после утакмице било је минус 11 на полувремену у Новом Саду, а после те утакмице и минус осам. Из два меча која су нам фалила да одиграмо, на једној утакмици смо направили и кикс било је минус пет. Почели смо ово бајковито пролеће и само ми знамо кроз шта смо прошли. Нисам излазио да то причам, трпели смо, у себи сам трпео. Можда један од најтежих момената, није био толико Шериф, да не кажем да сам вруће главе. Могао бих да ставим у исту раван Шериф и нерешени резултат против Сурдулице (1:1) где смо отишли на минус пет. Ако сумирам целу годину, медаљу сам дао Делијама, јер су они заслужили ту медаљу, са моје стране, јер да није било њих ко зна да ли бих ја имао шансе да је освојим – истакао је Дејан Станковић.
Искористио је Станковић прилику и да исприча занимљив догађај који се збио крајем прошле године.
– Доста пута сам рекао да ми се свашта мотало по глави прошле године на лето. Хвала Богу да сам остао, хвала Делијама, хвала клубу што је веровао, хвала играчима и мом стручном штабу, стали су иза мене, није било лако. После тога Сурдулица, тај децембар и минус пет, нисмо навикли као клуб да будемо у минусу, због тога сматрам да је ова година посебна, Била је најтежа у последњих пет, али и најлепша, јер се играло до последњег минута. Када сам рекао да очекујем 40 хиљада људи, ја сам то знао и веровао у то. Желели смо сви да испишемо историју и да направимо један озбиљан преокрет који ће се препричавати. Успели смо да скупимо снаге, да одрадимо феноменалне припреме, да се стегнемо и опет подвлачим да само ми знамо кроз шта смо пролазили. Има једна анегдота да сам се ја видео са Звезданом Терзићем 19. децембра на Светог Николу, на стадиону Звезде била је недеља, шест поподне, сами нас двојица. Један озбиљан и директан састанак, исто тако и тежак, детаље нећу износити, али после њега смо устали, загрлили се, пружили руку један другом и од њих сам добио заштиту, много савета, ветар у леђа и успели смо да испишемо историју.
Говорио је стратег нашег тима и о тешким моментима на полусезони и бодовном заостатку.
– Пре свега треба да убедиш себе да то можеш да урадиш, после тога треба да убедиш играче, као и навијаче и клуб. Треба да убедиш све да минус пет није недостижно. Видели сте и сами кореографију на дербију, значи да су веровали, то ти даје снагу. Како да одутанеш, немаш право да одустанеш, идеш до краја. Тако је и било, препоносан сам на све око себе, на сваког човека који је био поред мене, на све вас, стручни штаб, Звездана Терзића, Митра Мркелу, нашег председника Светозара Мијаиловића, нашу легенду Драгана Џајића, још једну Звездину звезду, Владимира Петровића Пижона, на све који су били ту. Сваки њихов савет злата је вредан, они су људи прошли деценије овде у Црвеној звезди и знају како је губити и знају и како је добити. Сви ти савети су злата вредни. То је један чудан спој, ја у том децембру и када сам отишао на домор нисам проговорао до 3. јануара, једноставно сам морао да преболим. Онда је кренуло све од Божића. Фамилија исто уливала огромну енергију, видели су ме, пустили су ме да преболим, да дођем себи уз њихову помоћ и подршку, како Ане, тако и момака. Тај мир и та сигурност коју имам то једноставно не може да се опише речима, тај склоп мора да се употпуни да би ти одреаговао и убедио себе, стао у први ред, да би група кренула за тобом. После Црвене звезде не морам да будем тренер више никада, само ме радује што се све више приближавамо речима Синише Михајловића, ако се неко сећа његовог интервјуа када је рекао – „Нека Деки остане десет година па ћу ја онда доћи после њега“, тако да идемо добрим путем.
Осврнуо се Станковић и на феноменалну кореографију на стадиону „Рајко Митић“.
– Било је феноменално. Искрено исцрпела ме, исцедила ме утакмица емотивно, свашта ти пролази кроз главу, али ту си верујемо, заједно смо урадили велику ствар. Притисак се осећао, пробао сам да пренесем играчима искуство које сам имао ја, када сам играо фудбал пре сто година, три Скудета сам узео у другом полувремену, на полувремену сам их губио, али сам их у другом узео. Морамо да будемо спремни од јула до краја маја, за сваку лопту, нема опуштања – закључио је Станковић.
