Црвена звезда је у сезони 1985/86 поново играла фантастично на старом континенту и успела је да избори још једно европско пролеће у својој богатој историји. Те сезоне наши фудбалери стигли су до четвртфинала Купа победника купова.
Црвена звезда је у сезони 1985/86 поново играла фантастично на старом континенту и успела је да избори још једно европско пролеће у својој богатој историји. Те сезоне наши фудбалери стигли су до четвртфинала Купа победника купова.
У првом колу Звезда се састала са швајцарском екипом Арау. Први меч одигран је на Маракани у одличној атмосфери, пред чак 40 хиљада гледалаца, 18. септембра 1985. године. Иако су црвено-бели били велики фаворити у овом сусрету, у меч су ушли врло концентрисано, и прва прилика се догодила на самом старту меча, када је Бошко Ђуровски погодио стативу. Офанзивна игра нашег клуба исплатила се у 21. минуту када је Мусемић донео предност фудбалерима Црвене звезде. У наставку дуела виђен је велики број шанси за наше играче, али други гол постигнут је тек у 71. минуту, када се Ђуровски уписао у стрелце. Нешто неизвеснија утакмица догодила се у реваншу другог октобра 1985. године, када су сва 4 поготка на овом мечу виђена у првом полувремену. Већ у трећем минуту Хусреф Мусемић је начео мрежу противника, али је одговор брзо стигао, пошто је у седмом минуту Мејер донео изједначење домаћинима. Звездиним играчима није дуго требало да поново поведу, јер је у 17. минуту Јанковић донео ново вођство. Двадесет минута касније, гости су постигли последњи гол на мечу, а стрелац је био Звален.
У осмини финала противник је био дански Лингби, а први меч игран је у Копенхагену, 23. октобра 1985. године. Лоше је почело по наше фудбалере, пошто су домаћи повели преко Кристенсена већ у четвртом минуту меча. У 39. минуту Спангсборг је удвостручио вођство Лингбија, те су црвено-бели отишли на паузу са два гола заостатка. Ипак, у другом делу игре Звезда је заиграла много боље и на крају стигла до повољног резултата пред реванш у Београду. Прво је Ђуровски у 52. минуту смањио разлику, а седам минута касније, Мркела је донео изједначење нашим играчима и поставио коначан резултат, 2:2. Друга утакмица играна је на Маракани, пред 35 хиљада присталица Црвене звезде, шестог новембра 1985. године. Након корнера у 25. минуту, Шугар је био највиши у скоку и затресао мрежу Данаца за предност нашег клуба. Вилмар је у 58. минуту изједначио резултат, што није деморалисало наше фудбалере, који су у наставку игре дошли до победе и пролаза у наредну рунду такмичења. Само четири минута након поравнања резултата, Јовица Николић донео је ново вођство црвено-белима, а тачку на овај двомеч ставио је резервиста Жарко Ђуровић у 83. минуту утакмице.
Противник Црвене звезде у четвртини финала Купа победника купова био је шпански гигант Атлетико Мадрид. Пред 70 хиљада гледалаца на Маракани, петог марта 1986. године, по магловитом и хладном временом одиграна је прва утакмица. У 30. минуту, након ударца Марине, лопта се одбила од стативе право на ногу Да Силве који је лопту лако спровео у небрањени део мреже и довео „Јорганџије“ у предност. Звезда је у 74. минуту постигла погодак, који је поништен због наводног офсајда. Стање на терену се још више погоршало, пошто је Милко Ђуровски добио други жути, односно црвени картон, због саркастичног аплауза упућеног судијама. Иако су остали са играчем мање, наши фудбалери су наставили да опседају гол Атлетика, нажалост без резултата. Срећа је дефинитвно била на страни Атлетика, јер је други погодак био практично исти као и први, али у 90. минуту меча, што је сценарио учинио још тужнијим. Поново је након одбитка од стативу најбрже реаговао Да Силва, и на исти начин удвостручио предност Мадриђана, те су најбољи тандем на овом сусрету представљали управо статива и Хорхе Да Силва. Реванш је одигран две недеље касније у Мадриду, пред 40 хиљада гледалаца. Марина је постигао гол већ у деветом минуту сусрета, а почасни гол за Црвену звезду на овом мечу постигао је Ђуровић, седам минута пре краја истека времена.
За Црвену звезду су наступали:
Живан Љуковчан, Славко Радовановић, Златко Крмпотић, Миодраг Кривокапић, Милан Јанковић, Драган Милетовић, Марко Ивановић, Марко Елснер, Милан Ивановић, Мирослав Шугар, Славко Радовановић, Јовица Николић, Бошко Ђуровски, Милко Ђуровски, Хусреф Мусемић, Горан Милојевић, Миралем Зјајо, Зоран Димитријевић, Милан Јанковић, Жарко Ђуровић, Митар Мркела.
