Црвена звезда је у сезони 1973/1974 играла у Купу европских шампиона, а екипа предвођена тренером Миљаном Миљанићем и четвртом Звездином звездом Владимиром Петровићем Пижоном, стигла је до новог Звездиног европског пролећа. На путу до овог успеха, наша екипа сусрела се са великанима светског фудбала…
Први противник црвено-белим фудбалерима била је екипа из Пољске – Стал Миелец, 19. септембра 1973. године, на Маракани пред око 20 хиљада верних навијача Црвене звезде. Звезда је феноменално отворила утакмицу, уједно и цео турнир, поготком Пижона већ у другом минуту сусрета. До краја првог полувремена Звезда није користила своје прилике, па је казна стигла на самом старту другог дела игре, када је голом у 48. минуту Лато изједначио резултат. Ипак, морал наше екипе није опао, и победу нашим играчима донео је Станислав Караси у 67. минуту меча, те се у Пољску отишло са резултатом 2:1 у корист Црвене звезде. Реванш меч одигран је трећег октобра 1973. године, пред приближно 20 хиљада гледалаца, а једини погодак на сусрету постигао је Војин Лазаревић у 26. минуту утакмице и тиме донео пласман екипи Звезде у наредну рунду такмичења.
У осмини финала Купа европских шампиона Звездин ривал била је моћна екипа Ливерпула! Енглеску екипу са клупе је предводио је један од најбољих тренера у историји фудбала – Бил Шенкли. Управо сезона 1973/74 била је последња за легендарног шкотског тренера, те су фудбалери Ливерпула били посебно мотивисани да освоје што више трофеја те године. Ипак, око титуле у Купу европских шампиона много се питала и Црвена звезда, као и тренерски маг Миљан Миљанић, који се такође опраштао од свог клуба на крају овог такмичења. На Маракани пред 30 хиљада присталица црвено-беле боје, одиграна је прва утакмица 24. октобра 1973. године. Слободан Јанковић је у 39. минуту довео Звезду у вођству, а предност је удвостручио Владислав Богићевић на почетку другог полувремена. Иако је наша екипа желела да меч заврши без примљеног гола, Киган је затресао мрежу наше екипе у 71. минуту игре, чиме је постављен коначан резултат од 2:1 за црвено-беле фудбалере. Реванш меч одигран је 6. новембра, а епилог овог двомеча десио у финишу меча у Енглеској. Поново је Звезда прва начела мрежу противника, а овога пута стрелац за наш тим био је Војин Лазаревић у 60. минуту меча. Неизвесну завршницу донео је Лолер у 83. минуту утакмице, и очекиван је јак притисак енглеске екипе до краја дуела. Међутим, Слободан Јанковић је у 90. минуту својим голом ставио тачку на овај двомеч и тиме Звезди обезбедио пролаз у четвртину финала КЕШ-а и ново европско пролеће…
После Ливерпула, Звезду је поново очекивао тежак изазов и великан европског фудбала, а овога пута противник је био Атлетико из Мадрида. Звездини фудбалери су били изузетно мотивисани за овај двомеч након дупле победе против „Редса“, док су Мадриђани до дуела са Црвеном звездом дошли преко савладане екипе Динама из Букурешта. Још једном је Звезда у првој утакмици била домаћин, а меч је одигран 6. марта 1974. године, у сјајном амбијенту пред чак 55 хиљада заљубљеника у наш клуб! Популарне „Јорганџије“ су боље одиграле меч у Београду и успели су да зауставе честе офанзиве наших фудбалера. У деветом минуту сусрета први гол на мечу постигао је Арагонес, а тек у десет минута пре краја дуела виђен је други погодак, када је Гарате удвостручио предност Атлетика и тиме наметнуо још тежи задатак за наше играче у реванш утакмици. У Мадриду, 21. марта 1974. године, одиграна је друга утакмица овог двомеча, а после велике борбе и жеље наших играча да дођу до полуфинала Купа европских шампиона, ипак није било голова, те је Атлетико Мадрид прошао у наредну фазу такмичења укупним резултатом 2:0. Поменутом легендарном тренеру Миљану Миљанићу двомеч против Атлетика из Мадрида био је и последњи европски двомеч који је предводио са клупе Црвене звезде, а он је своју каријеру наставио управо код највећег ривала „Јорганџија“, јер је својим стеченим знањем и искуством као шеф стручног штаба Звезде, заслужио позив великог Реала из Мадрида!
За Црвену звезду наступали су: Огњен Петровић, Никола Јовановић, Петар Кривокућа, Михаљ Кери, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Владислав Богићевић, Владимир Петровић, Слободан Јанковић, Станислав Караси, Александар Панајотовић, Зоран Филиповић, Јован Аћимовић, Петар Баралић, Војин Лазаревић, Драган Џајић.
