Давне сезоне 1962/63. Звезда је стигла до четвртог европског пролећа у својој историји. Наш клуб се те године такмичио у Купу сајамских градова, а ми вам доносимо причу управо о утакмицама са тог турнира.
Први противник Црвене звезде на путу до пролећа у Европи био је Рапид из Беча. Иако је ово био сам почетак турнира, наше првотимце чекао је веома тежак задатак у овом двомечу. Први сусрет одигран је у Аустрији 10. октобра 1962. године. На самом старту другог дела игре Флогел је довео домаћине у вођство, али је након офанзивније игре црвено-белих у наставку меча Звезда дошла до изједначења поготком Боре Костића 15 минута пре краја утакмице. До краја сусрета резултат се није мењао. Средином новембра одиграна је реванш утакмица, а наш тим славио је минималним резултатом. Гол одлуке је постигао Мелић у 55. минуту, па је наша екипа са укупним резултатом 2:1 дошла до пролаза у осмину финала Купа сајамских градова.
Звездин противник у наредном двомечу била је Барселона. Претходне сезоне црвено-бели су испали у полуфиналу Купа сајамских градова управо од шпанског клуба, те је наша била екипа додатно мотивисана пред овај окршај. Први меч одигран је 2. децембра исте године, пред око 12 хиљада навијача, те је очекиван фудбалски спектакл. Гости су боље почели утакмицу те су повели голом Кубиле у 17. минуту, док је Вилаверде у 54. минуту удвостручио предност екипе из Каталоније. Доказали су наши фудбалери много пута да се никада не предају, а управо су због победничког менталитета дошли до преокрета и на овом сусрету. После само три минута од другог гола гостију Самарџић је смањио предност Барселоне, а осам минута касније резултат је поравнао Скоблар. Огњановић је у 76. минуту донео потпуни преокрет и заслужено славље нашег тима, па је наша екипа са победом од 3:2 отишла у Шпанију.
На стадиону „Камп ноу“ 19. децембра, пред око 30 хиљада гледалаца, у 18. минуту дуела догодио се огроман пех за наше фудбалере. Нажалост Шкрбић је доживео тешку повреду, а околности су биле такве да у то време нису постојале измене, па је Шкрбић до краја меча морао да остане на терену. Иако ослабљена, наша екипа издржала је притисак домаћина све до финиша утакмице. У 82. минуту искјучени су Огњановић и Переда, те је Звезда сам финиш утакмице одиграла са девет “здравих” фудбалера. Нажалост, четири минута пре краја регуларног дела Кубиља је донео Барселони победу од 1:0, а пошто је укупан резултат био 3:3, играна је такозвана “мајсторица”. Трећи меч одигран је након два дана у Ници, на неутралном терену. Овог пута наши играчи су успели да савладају шпански тим, а одлучујући погодак на мечу постигао је са беле тачке Бора Костић у 47. минуту.
У четвртфиналу Купа сајамских градова наша Звезда се сусрела са екипом Роме. У Риму, 6. марта 1963. године одиграна је прва утакмица, у којој је домаћа екипа била убедљива. Вођство Италијанима донео је Манфредини у 21. минуту, а само три минута касније предност је удвостручио Лојаћоно. Коначних 3:0 поставио је Меникели у 47. минуту утакмице. Иако је био тежак изазов пред црвено-белим фудбалерима у реваншу, атмосфера у тиму је била позитивна. Очекивано нападачки је кренула Звезда на почетку утакмице и већ у 12. минуту Малешев је затресао противничку мрежу. Након константне Звездине офанзиве, Малешев је у 74. минуту поново био стрелац. Нажалост, то је био последњи гол на овом мечу, што није било довољно за пролаз нашег клуба у полуфинале Купа сајамских градова.
За Црвену звезду наступали су: Драгомир Вукићевић, Томислав Милићевић, Лука Малешев, Слободан Шкрбић, Новак Томић, Милан Чоп, Светозар Андрејић, Војислав Мелић, Зоран Прљинчевић, Драгослав Шекуларац, Боривоје Костић, Мирко Стојановић, Владимир Поповић, Владица Поповић, Љубомир Огњановић, Радивоје Огњановић, Јосиб Скоблар, Спасоје Самарџић, Владимир Ковачевић, Милан Галић, Јован Анђелковић, Стеван Ђурица и Благоје Митић.
