Стефан Лазаревић је Звездино дете и готово је извесно да не постоји бољи саговорник на тему развоја младих играча у систему Црвене звезде мтс. Клуб се веома поноси својим млађим категоријама, а увек је посебан осећај према играчима који поникну у Црвеној звезди – и од стране самог Клуба, али и од његових навијача.
Ни мало случајно, они са посебном емоцијом носе црвено-беле боје и грб. Још од својих кошаркашких почетака су навикнути на притисак и бреме Црвене звезде, оно није лако, али баш тај терет гради и шампионски карактер. Он је преко потребан и долази до изражаја као никада пре у најважнијим мечевима, онда када се бори за трофеје који су обавеза Клуба са Малог Калемегдана.
Лазаревић је био капитен генерације јуниора Црвене звезде која је 2014. године на веома доминантан начин освојили Евролигу. Према сопственом признању за, данас првотимца Црвене звезде, тај трофеј представља најлепшу успомену из дана пре професионалног нивоа.
– То ми је једна од најлепших успомена из периода одрастања и пролажења пута до професионалног нивоа. Пре свега ми је још драже јер сма то урадио са Клубом у ком сам поникао и у ком сам од малих ногу. Цела ситуација, чини ми се да су баш тада биле поплаве у Србији и тежак период. Пре тога смо изгубили државно првенство Србија, скупили смо се и тај трофеј има велики значај за целу нашу генерацију и представља једну од најлепших успомена пре професионалног нивоа. Стварно ћу увек носити у срцу ту титулу – истакао је Лазаревић који је потом говорио о развоју једног младог и талентованог кошаркаша кроз систем Црвене звезде:
– Ако имате мотив и жељу да урадите нешто са својим клубом или на било ком нивоу професионалног размишљања, у млађим категоријама КК Црвена звезда имате баш све што је потребно за то. Рад са тренерима, услове, све… Тако да је све на вама колико ћете се посветити у младим годинама, да зацртате свој циљ и напредујете из године у годину кроз млађе селекције да би досегли то што сте зацртали. Сваки млад играч који заслужи дрес у млађим категоријама Црвене звезде, има шансу и да уради нешто на професионалном плану. У Црвеној звезди има све што је потребно за развој – истакао је крилни играч Црвене звезде.
Стефана Лазаревића карактеришу чврстина и снага која надмашује позиције које покрива. Нажалост, његов кошаркашки развој је у једном тренутку застао. Судбина се сурово поиграла и одвојила Лазаревића од терена годину и по дана док је наступао за ФМП, а баш из тог разлога и карактера који је показао у циљу да се врати на највиши ниво и досегне висине које захтева Евролига, Лазаревић је сјајан саговорник на тему рада на свом телу:
– Још од млађих селекција сам гајио чврсти стил игре. Када сам био млађи, то се огледало у генетици, а после сам стварно радио на томе да унапредим своје тело. У млађим селекцијама сам доприносио екипи борбом и чврстином. Свој стил сам гајио на даље, а у међувремену надовезивао ствари које су још биле бољи за тим где сам играо. Мислим да је индивидуално. Неком је потребно да ради на свом телу у већој количини, неком у мањој, а све зависи од стила игре који гајиш и функције у тиму коју обављаш. За сваки сегмент игре је потребан рад поред талента, који неко има више, а неко мање – истакао је Стефан Лазаревић који је потом говорио о позицији која му највише одговара на терену:
– Имао сам предрасуду када сам био млађи да сам ја чиста тројка и да ћу то играти. Сада стварно размишљам на начин да ме тренер стави на 5 или 1, позиције које никада не играм, да тражим начин како да помогнем тиму у нападу и одбрани. Стварно ми није битно да ли сам у тренуцима на терену на позицији 1, 2, 3, 4 или 5. Само гледам да стварима које најбоље знам, донесем на позицију и тако помогнем екипи. Мислим да је то поента свега – рекао је он.
Поуздано знамо да је тип играча који пораз на терену не подноси баш најлакше…
– Тешко подносим пораз и то иде у неке крајности које можда и нису у границама нормале. Имам глад за победом, а стварно волим да побеђујем и то је најлепши осећај. Индивидуални учинак није важан, тај осећај када победиш као тим је нешто што испуњава. Доживео сам то на прави начин у припремним утакмицама, на турниру у Минхену где сам први пут у прилици био да играм у континуитету против играча и екипа који су на највишем нивоу. Осећај победе над њима је нешто што испуњава. Какав год био, у тим тренуцима мораш да даш максимум и то је поента свега. Победа је нешто најлепше у спорту или било ком другом сегменту живота – закључио је Лазаревић.
Победнички менталитет и шампионски карактер је део васпитања Звездине деце. Борба у свакој утакмици за њих није ствар компромиса, она се подразумева и никада не изостаје. Тако ће бити у четвртак против Панатинаикоса и у свакој наредној утакмици. То је усађено у ДНК Црвене звезде и свих њених првотимаца. Они црпе енергију од свог шестог играча и увек су на бедемима наше тврђаве. Црвена звезда те зове! У четвртак, у 18 часова, дворана ”Александар Николић” – Одбрана тврђаве!
