Легенда српске атлетике и Црвене звезде Ненад Стекић преминуо је данас у 71. години живота.
Стекић је био европски рекордер у скоку у даљ и четири године узастопно најбољи скакач на свету.
Рођен је 7. марта 1951. године у Београду, целу дугу и плодиу каријеру провео је у Црвеној звезди. Почео је као пионир да скаче увис и да руши државне рекорде – са 1,85м у пнотшрској, 1,94м у млађе јуниорској и са 1,95м у јуниорској конкуренцији, а када је као 17-годишњак уз савете тренера Александра Маринковића, са којим је сарађивао до краја каријере, скочио у даљ 7,34 метра, његова атлетска будућност била је детерминисана.
Као 1б-годишњак, дебитовао је 1969. на Европском првенству у Атини 10. местом у финалу и скоком од 7,78м. Био би то државни рекорд да ветар није био јачи од дозвољеног, али за рекорде биће још времена.
Први пут државни рекорд поставио је 26. јуна 1971. скоком од 7,85 метара, а граннцу снова – 8 метара први пут прелетео је у Атини на Балканским играма 1973. године. Ветар је, истина, био јачи од дозвољеног, али психолошка баријера је нарушена и Ненад Стекић ћe је током каријере надмашити 140 пута…
Најдужи скок извео је у Монтреалу 25. јула 1975. године када је са 8,45 метара постао европски рекордер и то остао све до Олимпијских игара у Москви 1980. године када га је Луц Домбровски (ДР Немачка) надмашио за 9 центиметара.
Пет годцна Стекић је био европски рекордер и власник другог резултата свих времена, а четири године узастопно – 1975. са 8,45м, 1976. са 8,39м, 1977. и 1978. са по 8,32 метра био је најбољи скакач света – први на светским таблицама.
Четрдесетпет година касније Стекићевих 8,45 су 11. европски резултат свих времена и наравно рекорд Србије.
Ипак, Стекић ту своју супремацију није успео да претвори у најсјајнија одличја на великим такмичењима.
На Олимпијским играма 1976. у Монтреалу, у граду у којем је годину дана раније извео скок снова, био је шести са 7,89.
На европским шампионатима освојио је три сребрне медаље – 1974. са 8,05м, 1978. са 8,12м и у дворани 1980. са 7,91м.
На првом Светском првенству 1983, у Хелсинкију заузео је пето место прескочивши 8,09м, а златне медаље освајао је на Светским универзитетским играма 1977. године (7,97м), уз „сребро“ из 1975. за скок од 8,13м, као и на првенствима Медитерана 1975. са 8,23м и 1979. са 8,21м, као и Балкана (шест шампионских титула).
На појединачним првенствима државе Стекић је 8 пута тријумфовао у скоку у даљ, а три пута био је члан победничке „црвено-беле“ штафете 4х100м.
Седам пута стартовао је у јуниорској, а 64. пута у сениорској репрезентацији, док је у Звездином дресу учествовао на безброј атлетских митинга широм планете и освојио много првих места.
Побеђивао је на митинзима у Монтреалу, Берлину, Роверету, Ријетију, Паризу, Бечу, Торину, Рио де Жанеиру, Гросету, Штутгарту, Болоњи…
Пет пута је проглашаван за најбољег спортисту СД Црвена звезда (1974, 1975, 1977, 1978. и 1983. године). На прослави 75. рођендана црвено-беле породице, Спортско друштво Црвена звезда и Звездина ревија доделили су Ненаду Стекићу Награду за животно дело.
И по завршетку каријере остао је веран Звезди обављајући низ значајних дужности укључујући и ону генералног секретара Спортског друштва.
Спортско друштво Црвена звезда изражава најдубље саучешће породици, клубу и пријатељима Ненада Стекића.
