Фудбалери Црвене звезде су ове године играли веома доминантно и постизали импозантне резултате у свим такмичењима. Црвено-бели су освојили једанаесту дуплу круну, изборили нокаут фазу Лиге Европе и постигли велики број голова, а највећи број погодака наш тим је постигао нападима по левом боку где су најчешће дејствовали Милан Родић, Мирко Иванић и Александар Катаи.
Да су ова тројица фудбалера сарађивала перфектно на терену и представљала једно од најопаснијих „оружја“ тима Дејана Станковића било је видљиво голим оком посматрача, а томе сведоче и статистички подаци. Знамо да су прекиди такође били на врхунском нивоу ове сезоне и да су наши фудбалери у много наврата тресли мреже ривала управо после њих, али од укупно 146 постигнутих голова на сва „три фронта“ црвено-бели су постигли 92 поготка из отворене игре што износи 64 процената. Напади тима Дејана Станковића су најчешће започињали на десном, а завршавали на левом боку са директним ударцима на гол ривала, а према процентима у току сезоне наш тим је нападао преко левог крила 1515 пута, што је за готово 500 напада више од десног крила и средине терена.
Такође, према статистичким подацима фудбалери који су најчешће наступали на левом боку Милан Родић, Мирко Иванић и Александар Катаи се налазе међу топ пет играча са највећим индексом успешности у Црвеној звезди. Иванић је постигао 21 гол и задужио титулу најбољег стрелца и асистента нашег тима, Катаи се 18 пута уписао у стрелце, док је Родић једном затресао мрежу ривала, али је имао велики удео у нападима нашег тима иако то није његов примарни „посао“ на терену. У просеку 15 посто напада ове тројице фудбалера је завршено директним ударцем на гол ривала, а укупно је наш тим постигао 33 гола преко левог бока из отворене игре. Наравно треба напоменути да су свој допринос овим бројкама дали Жељко Гаврић, Алекса Вукановић и Срђан Спиридоновић, али су они имали далеко мању минутажу од Родића, Иванића и Катаија.
