Црвена звезда се у 1991. године у Барију попела на трон Европе, а у још неколико наврата је била јако близу освајања неког европског трофеја.
Црвено-бели су у сезони 1956/1957 стигли до полуфинала Купа европских шампиона где су несрећно елиминисани од Фиорентине. Годину дана касније, Црвена звезда је поново играла најелитније клупско такмичење. У првој рунди, декласиран је Диделанж са убедљивим победама 5:0 у Луксембургу головима двоструких стрелаца Боре Костића и Антона Рудинског, док је један постигао Рајко Митић. У реваншу, голеада и тријумф од 9:1. По четири гола дали су Бора Костић и Јован Цокић, а мрежу слабашног противника погађао је и Рајко Митић. Следећи противник био Норчепинг. Меч у Шведској завршен је 2:2, а голове су постигли Иван Топлак и поново Костић. У Београду су црвено-бели победили са 2:1 погоцима Љубише Спајића.
Четвртфинале је донело чувени двомеч са Манчестер Јунајтедом, сјајном генерацијом коју су по тренеру Мету Безбију називали „Безбијеве бебе“. Први дуел у Енглеској 14.јануара 1958. завршен је минималном победом „црвених ђавола“ од 2:1, а гол за Звезду дао је Лазар Тасић. Реванш је био изузетно узбудљив. Гости су повели са 0:3 и чинило се да је на помолу катастрофа за тим Мише Павића. Међутим, црвено-бели су заиграли као препорођени, преузели тотално иницијативу и успели да изједначе на 3:3. Још један погодак је фалио да се избори мајсторица, тј.трећа утакмица која би се одиграла у Милану, јер у то време није важило правило гола у гостима, али нажалост, црвено-бели нису успели да га постигну и Манчестер је отишао у полуфинале.
Била је то једна сјајна утакмица. Аустријски судија Кајнер је рекао да је то најлепша утакмица коју је гледао и судио у животу. Играчи гостију Тејлор и Едвардс били су одушевљени партијом Драгослава Шекуларца, говорећи како је Звездин дриблер „изванредно играо“ и био „најбољи играч на терену, а тренер Мет Безби је истакао да је Шекуларац „импоновао својом игром и да га је било дивно гледати“.
Црвена звезда се одлично супротставила енглеском прваку, а дефанзивац Љуба Спајић је занимљиво прокоментарисао овај сусрет за тадашњу штампу.
– То се не може описати. Морате видети па онда схватити шта је то атомски фудбал! Невероватно! Каква синхронизација снаге, технике, знања, младости, дисциплине и неискуства. А темпо? Када би постојао пакао, верујем да у њему не би могло бити горе него нама за оних преосталих 45 минута те игре. И сада, када су утисци сређени, две најимпресивније ствари остале су ми још необјашњене. Прва је – Тејлор, центарфор и мој директни противник. Он је двапут снажнији и већи од мене. Увис иде као гејзир. Не знам да ли му је ударац јачи главом или ногом. У току игре неуморно се отвара по целој ширини игралишта, управо фијучући лево и десно, и при томе нисам ни једном видео да је био задихан – говорио је Спајић.
Овај сусрет остао је упамћен и по авионској несрећи у Минхену коју су након меча доживели фудбалери Манчестер јунајтеда приликом повратка у домовину.
