Црвена звезда је у сезони 2005/2006 под вођством Валтера Зенге надмоћно освојила девету дуплу круну. Црвено-бели су девет корака одмакли Партизану, а посебно доминантни били су на „Маракани“, на којој су забележили свих 15 победа. Највише утакмица забележио је Милан Дудић – 28, док су најбољи стрелци били Никола Жигић и Бошко Јанковић са 12 постигнутих погодака. Зенгини пулени су се домогли и трофеја националног купа савладавши после преокрета ОФК Београд са 4:2.
У јулу 2005. године дошло је до коренитих промена у руководству Црвене звезде. На чело клуба стигао је легендарни Драган Стојковић-Пикси, пета Звездина звезда, а на место спортског директора некадашњи капитен и голман Стеван Стојановић. На место тренера постављен је Валтер Зенга, бивши италијански репрезентативац и чувар мреже.
Те сезоне, Суперлига Србије и Црне Горе имала је 16 клубова, а играло се по двокружном систему. Црвена звезда је јесењи део првенства преломила победом над „вечитим ривалом“ од 2:0 погоцима Александра Луковића и Марка Перовића. На пролеће су нанизали осам победа узастопно, да би у 126. вечитом дербију ремизирали 0:0 и дефинитивно осигурали титулу.
Табела на крају сезоне 2005/2006:
1. Црвена звезда 30 25 3 2 73:23 78
2. Партизан 30 22 5 3 53:17 71
3. Вождовац 30 15 6 9 52:38 51
4. Хајдук Кула 30 13 11 6 41:26 50
Списак утакмица:
Хајдук Кула (2:2, 4:1), Вождовац (3:1, 2:0), Борац Чачак (1:2, 1:0), Будућност БД (5:1, 3:0), Рад (4:2, 1:0), Јединство БП (4:0, 4:0), Обилић (4:2, 3:2), Будућност ПГ (2:1, 4:0), Партизан (2:0, 0:0), Смедерево (3:1, 2:0), Јавор (2:0, 2:1), ОФК Београд (1:0, 2:0), Земун (2:1, 2:0), Војводина (0:1, 3:1), Зета (3:2, 2:2).
– Пехар јесте тежак, али ми прија његова тежина. Прошле године са Стеауом није ми се дало да подигнем трофеј, тада су играчи носили дресове са мојим именом што је за мене велика сатисфакција. Остварили смо циљ пред овај меч, а он је гласио да победимо и 15. утакмицу како бисмо првенство завршиили са максималним учинком на домаћем терену. Играчи су свесни да су ушли у историју клуба. Драго ми је што сам успео да им променим менталитет, односно да им усадим у главу да је интерес екипе већи од интереса појединца – говорио је Валтер Зенга након трофејне сезоне.
Играчки кадар:
Душан Анђелковић 3-0, Душан Баста 25-0, Зоран Бановић 1-1 примљен гол, Милан Бишевац 20-0, Јагош Вуковић 1-0, Хамину Драман 4-1, Милан Дудић 28-3, Ардијан Ђокај 8-2, Душан Ђокић 9-8, Филип Ђорђевић 1-0, Никола Жигић 23-12, Бошко Јанковић 26-12, Небојша Јоксимовић 18-0, Ненад Ковачевић 25-1, Радован Кривокапић 9-0, Александар Луковић 27-3, Бојан Миладиновић 6-0, Ненад Милијаш 10-4, Дејан Миловановић 23-2, Драган Младеновић 17-3, Драган Мрђа 1-0, Владимир Мудринић 20-0, Марко Пантелић 3-0, Марко Перовић 18-3, Милан Пуровић 24-11, Иван Ранђеловић 9-12 примљених голова, Миланко Рашковић 13-5, Бобан Стојановић 4-0, Владимир Стојковић 21-10 примљених голова, Такајуки Сузуки 6-0, Ненад Томовић 1-0, Никола Трајковић 13-2.
Црвена звезда је те сезоне освојила и Куп Србије и Црне Горе. Пут до финала водио је преко Такова (1:0), Младости из Подгорице (2:1), Смедерева (2:0) и Радничког из Ниша (5:0).
У финалу је савладан ОФК Београд са 4:2 после продужетака головима двоструког стрелца Жигића, док су једном погодили Пуровић и Баста.
Састав Црвене звезде у финалу: Ранђеловић, Луковић, Дудић, Бишевац, Јанковић (од 62. Пуровић), Ђокић (од 102. Јоксимовић), Ковачевић, Милијаш, Баста, Миловановић, Жигић (од 118. Миладиновић).
Играчки кадар:
Душан Анђелковић 1-0, Душан Баста 3-2, Милан Бишевац 2-0, Јагош Вуковић 1-1, Фабио да Силва Карлеандо 1-0, Хамини Драман 2-0, Милан Дудић 2-0, Ардијан Ђокај 3-1, Душан Ђокић 2-0, Филип Ђорђевић 1-0, Никола Жигић 3-2, Бошко Јанковић 2-0, Небојша Јоксимовић 2-0, Ненад Ковачевић 2-0, Радован Кривокапић 3-0, Александар Луковић 2-1, Бојан Миладиновић 5-0, Ненад Милијаш 2-0, Дејан Миловановић 5-2, Владимир Мудринић 2-0, Марко Перовић 2-0, Милан Пуровић 3-3, Александар Радовић 1-0, Иван Ранђеловић 5-3 примљена гола, Миланко Рашковић 2-0, Борис Савић 1-0, Бобан Стојановић 2-0, Такајуки Сузуки 1-2, Никола Трајковић 3-0.
