Црвена звезда је у претходне четири сезоне забележила изванредне резултате на евро-сцени. Црвено-бели су два пута презимили у Лиги Европе, а два пута су играли и групну фазу Лиге шампиона. Такав учинак допринео је томе да се наш тим врати међу најбољих 50 клубова старог континента.
Сјајан низ започео је лета 2017. године доласком Владана Милојевића на клупу црвено-белих, када је Црвена звезда први пут после десет година изборила јесен у Европи. Редом су падали Флоријана, Иртиш, прашка Спарта и Краснодар. У групној фази наш тим је био други, иза Арсенала, а испред Бате Борисова и Келна. Жреб за шеснаестину финала за противника нам је доделио московски ЦСКА. Први меч у Београду завршен је без голова, док су Руси у реваншу уз доста среће прошли даље са минималном победом – 1:0. Та сезона је била прекретница за Црвену звезду, јер је први пут после 1992.године дочекано пролеће у евро-куповима, а клупски коефицијент је увећан за 8.000 поена.
Следећег лета, црвено-бели су наставили да подижу лествицу. Милојевићеви пулени су се пласирали у Лигу шампиона елиминисавши Спартакс, Судуву, Спартак из Трнаве и у незаборавном двомечу Салцбург. Изузетно јаку групу са ПСЖ-ом, Ливерпулом и Наполијем, наш тим је окончао са четири освојена бода. Остварена је херојска победа над Ливерпулом на препуној „Маракани“, а бодовни салдо клуба на УЕФА листи се поправио за 7.000 поена.
Нови циклус квалификација за најеминентније европско клупско такмичење црвено-беле је поново послао на Судуву, а затим на Хелсинки. У трећем колу, Звезда је опет морала у Скандинавију, али овај пут у Копенхаген. Права драма у Данској завршена је најлепше могуће. Црвено-бели су били бољи после извођења једанаестераца и пласирали се у плеј-оф. Последња препрека ка новом пласману у Лигу шампиона водила је преко Јанг Бојса. Швајцарски 2:2 и београдских 1:1 било је довољно да се „мушема“ поново завијори на центру „Маракане“. На почетку квалификација Црвена звезда је била на 88. месту УЕФА листе, да би после њих била на 68. месту. У групи са Бајерном, Тотенхемом и Олимпијакосом, црвено-бели су освојили три бода и повећали коефицијент за још 6.000 бодова.
У сезони за нама, црвено-бели су поново померили границе. Оборени су бројни рекорди. Надмашени су рекорди по броју освојених бодова, постигнутих голова, а први пут је дупла круна стигла у Љутице Богдана без пораза. На ове изванредне резултате, надовезао се и учинак у Европи. Изабраници Дејана Станковића „уписали“ су ове сезоне рекордних 10.000 бодова. Европску одисеју Црвена звезда је почела против екипе Европа, која је испраћена са пет голова у мрежи. Следећа станица била је Тирана, коју су црвено-бели победили са 1:0. Уследио је несрећан пораз у Никозији од Омоније после издвођења пенала, након што је после регуларног дела било 1:1. Због пандемије изазване корона вирусом, УЕФА је одлучила да се у прва три кола квалификација игра само један сусрет. Сигурно је да би исход дуела са Кипранима био другачији да је одигран и реванш у Београду. У плеј-офу за Лигу Европе, црвено-бели су савладали јерменски Арарат са 2:1 и четврти пут заредом обезбедили пласман у групну фазу неког европског такмичења. Учешће у групи, Црвена звезда је завршила на другом месту иза Хофенхајма, а испред Гента и Слована из Либереца, са укупно 11 бодова. У шеснаестини финала црвено-бели су пружили храбру и одважну игру против италијанског Милана. Београдских 2:2, давало је шансе за реванш на „Сан Сиру“. Рани погодак „росонера“ није обесхрабрио наше фудбалере. Брзо су изједначили, и до краја меча у потпуности надиграли Милан, који се уз доста среће извукао.
Изузетно успешни резултати у протекле четири године довели су Црвену звезду у топ 50 клубова Европе са клупским коефицијентом од 32.500 бодова, чиме су се црвено-бели вратили тамо где им је место.
