Првотимци Црвене звезде су у сезони за нама забележили имрепсивне резултате у свим такмичењима, освојили једанаесту дуплу круну и на тај начин допунили своју богату историју са још два трофеја. Поред велике ефикасности коју су наши фудбалери имали током целе године, Дејан Станковић је довео дефанзивну линију нашег тима готово до савршенства чему сведоче статистички параметри које су забележили црвено-бели штопери и бекови.
Милош Дегенек је ове године био један од првих избора тренера Дејана Станковића, чему сведочи бројка од 47 наступа на сва „три фронта“. Укупно 30 пута је наступио у Суперлиги Србије, играо је на свим мечевима у Купу Србије, а 12 наступа је забележио у европским такмичењима. Иако није постигао ниједан гол, као што је то радио претходних сезона у дуелима са Салзбургом и Јанг бојсом, Дегенек је одиграо сезону готово без грешке, а својом сигурношћу, правовременим стартовима и читањем игре био један од најбољих појединаца у црвено-белом дресу.
Немања Милуновић, фудбалер рођен у Чачку, је одиграо можда и најбољу сезону у својој богатој каријери носећи Звездин дрес. Високи штопер је био неприкосновен у скоку и читању игре током читаве сезоне, а нарочито се истакао када је наш тим играо у формацији са три центална халфа. Забележио је укупно 36 наступа, 22 у домаћем шампионату где је постигао четири гола (Чукарички, Младост, Јавор, Металац), а био је и асистент у победи нашег тима на мечу против Спартака из Суботице. У Купу Србије играо је на четири меча и постигао један гол на мечу против Радника, а забележио је и једну асистенцију на овом такмичењу против Златибора. На европским мечевима искусни штопер је потврдио своју класу, где је на једанаест утакмица бриљирао са својим стартовима и интервенцијама. Навијачи ће нарочито памтити његов „небески скок“ на утакмици у Белгији против Гента у групној фази Лиге Европе када је поготком потвдио победу нашег тима. Због суспензије није могао да помогне саиграчима у реванш мечу против Милана у Италији, где би сигурно много значио нашем тиму. Када се подвуче црта повремени репрезентативац Србије има иза себе најбољу сезону у црвено-белом дресу.
Радован Панков је ове сезоне одиграо 45 утакмица на сва „три фронта“. Популарни „Раша“ је био један од главних ослонаца у тиму Дејана Станковића, што доказује и број наступа током ове године. На 32 меча је наступио у националном шампионату и постигао један гол у победи нашег тима над Младости из Лучана, а био је асистент на мечевима против Спартака и Златибора. У Купу Србије је одиграо три меча и био стрелац против Златибора, као и у пенал серији у финалу овог такмичења против вечитог ривала. У Европи је забележио девет наступа у вољеном дресу.
Страхиња Ераковић је, као бонус играч, ове сезоне забележио 19 наступа у свим такмичењима. Иако није постигао гол играо је јако добро и брзо стекао поверење тренера Дејана Станковића. Повреда на утакмици против Радничког из Ниша га је одвојила дужи временски период са терена, тако да млади штопер није могао да забележи већи број наступа. Играо је сигурно и на великим европским утакмицама, где је „пекао“ занат поред искусних штопера Дегенека и Милуновића у формацији са три штопера. У националном првенству играо је на 13 мечева, четири наступа забележио је у Лиги Европе, док је носио дрес нашег тима у два наврата у куп утакмицама.
Милан Гајић је забележио највише наступа од свих дефанзиваца нашег клуба. На терен, момак рођен у Вуковару, истрчао је укупно 49 пута. Чак 35 наступа забележио је у Суперлиги Србије и постигао два гола против Војводине и Металца, а у овом такмичењу забележио је и шест интервенција када је одличним центаршутевима проигравао саиграче. На европским мечевима забележио је једанаест наступа и био стрелац на утакмици против Либереца у убедљивој победи нашег тима од 5:1 на стадиону „Рајко Митић“. У Купу Србије забележио је три наступа, али није имао запажених учинака. Бек репрезентације Србије је одиграо веома добру сезону и био најстандарнији играч у тиму Дејана Станковића.
Марко Гобељић, иако није био прва опција тренера Станковића, забележио 40 наступа играјући на позицијама десног и левог бека. Рођени Краљевчанин није имао успешну сезону на личном учинку, као претходних година, али је своје задатке на терену испуњавао и више него одлично. Био је стандардан на свих пет куп утакмица колико је наш тим играо ове сезоне, у домаћем првенству је забележио 26 наступа, а осам пута је носио Звездин дрес на европским дуелима.
Славољуб Срнић је дошао у наш клуб у зимском прелазном року, мада је тренирао са нашим клубом и пре потписа уговора. Популарни „Срна“ је брзо задобио симпатије стручног штаба нашег клуба и уклопио се у систем игре. Дејан Станковић га је користио на неколико позиција, а једна од њих је десни бек где је био повремена замена Милану Гајићу. Јунак чувене победе нашег тима на Ливерпулом је ове сезоне играо у домаћем шампионату на 17 мечева и забележио четири асистенције (ТСЦ, Мачва, Напредак, Инђија). Три пута је наступио у Купу Србије, а играо је у шеснаестини финала Лиге Европе против Милана.
Милан Родић је већ четврту годину за редом неприкосновен на позицији левог бека. Своје добре партије код Владана Милојевића пренео је и у тренерску еру Дејана Станковића. Родић је ове сезоне одиграо 39 утакмица на сва три такмичења у црвено-белом дресу. У Суперлиги Србије, је наступио 28 пута и био стрелац на мечу против Новог Пазара и забележио шест асистенција када је перфектним центаршутевима погађао у „трепавицу“ наше нападаче. Био је стартер на три куп утакмице и био асистен на утакмици против ИМТ-а, као и у пенал серији у финалу против вечитог ривала, док је одиграо осам европских утакмица и имао једну асистенцију на мечу против Либереца на нашем највећем стадиону.
Срђан Бабић је одрадио летње припреме са нашим тимом, а након тога је отишао на позајмицу у португалски Фамаликао где је одиграо 29 мечева и постигао један гол уз две асистенције. Није одиграо ниједан меч ове сезоне у црвено-белом дресу.
