Црвена звезда је у сезони 1989/1990 доминантно освојила дуплу круну под вођстом друге Звездине звезде као тренера – Драгослава Шекуларца, док је вођа на терену био капитен Драган Стојковић-Пикси, пета Звездина звезда.
Стојковић је проглашен за најбољег играча југословенског првенства 1990.године, а потом је био и један од најбољих играча Светског првенства 1990. у Италији на коме је предводио „плаве“ до четвртфинала. Посебно се памте његова два поготка Шпанији у осмини финала. Тог лета је из Црвене звезде прешао у Олимпик из Марсеја, ни не слутећи да ће његов нови клуб баш против црвено-белих играти финале Купа европских шампиона наредне године.
Седам месеци раније, 3.октобра 1990, Стојковић је посетио своје другове на дан реванша против Грасхоперса у Цириху и одржао им мотивациони говор пре утакмице.
– Био сам у Цириху на дан реванша с Грасхоперсом у првом колу, а да нико из Марсеја то није знао. Био сам на клиници у Минхену на рехабилитацији, и у договору са доктором дао ми је слободан дан да „скокнем“ до Швајцарске да бих гледао Звезду, али под условом да Марсеј не сазна. Отишао сам у Цирих, био пре меча у Звездиној свлачионици и обратио се играчима пре меча: „Хајде, одрадите овај посао, па назад у Београд. Нисам ваљда џаба превалио толики пут, а ујутру морам назад у Минхен. Шта сте пребледели, згазите их, видимо се у финалу!“ То сам рекао тоном који им је добро познат, тоном којим су навикли да ме слушају као капитена неколико месеци пре тога. И, сведоци смо да се испунила моја прогноза и жеља – говорио је у више наврата Драган Стојковић.
И заиста, у Барију, 29.маја 1991, састали су се Црвена звезда и Олимпик из Марсеја, а популарни Пикси био је насупрот својим некадашњим саиграчима. Остало је запамћено да је у пенал-серији Стојковић одбио да изводи једанаестерац. У припреми тактике за финале, управо је наш бивши капитен био играч од кога су у редовима црвено-белих највише стрепели.
– Њега сам се највише прибојавао, у зору сам звао „Спортове“ новинаре Секулића и Миловића да их питам да ли су случајно сазнали хоће ли да игра, нису могли да ми помогну. Целу ноћ будан, без информације која ме је највише интересовала. Нестрпљење и нервоза, све до охрабрења у моменту када сам угледао протокол на којем се Стојковићево име нашло међу резервистима. Када је ушао у другом продужетку, игра Олимпика је живнула и размишљао сам кога да поставим да га чува. Антонијевић ми је рекао да Пиксију не лежи Стошић, говорио је на основу искуства са тренинга. Умало сви да настрадамо, Стошић је два пута одлетео у празно, али некако се провукосмо – истицао је Љупко Петровић у неколико разговора за медије.
