Када неко као петлић обуче дрес Црвене звезде и успе да освоји свако такмичење у ком је играо, закључно са титулом у сениорском тиму, онда се може рећи да је реч о рођеном победнику, нашем Марку
– Још једна победа и титула… Драго ми је наравно што сам од најмлађег узраста па до данас успео да освојим трофеј у свакој старосној категорији. Поносан сам на ту чињеницу, јер сам Звездино дете и увек уз клуб. Није било лако, али оно што краси моју генерацију од нашег окупљања је победнички менталитет, зато све ове трофеје доживљавам као да се подразумевају – почео је Ћопић.
Ипак, најдражи трофеј му је овај омладински.
– Многи су нас отписали и нису веровали у нас, али нисмо одустајали. Борили смо се и вредно радили да би били шампиони и сада када нам је то пошло за руком, могу да кажем да ми је ово најдража титула. Били смо најмлађи у лиги, али смо играли најбољи фудбал. Чак и када је било киксева, није нас то пореметило. Свесни смо били дреса који носимо, „наместили“ смо главе и показали да смо најбољи.
Сећа се Ћопић свог првог тренинга у Црвеној звезди.
– Дошао сам као седмогодишњак у клуб. На првом тренингу ме је дочекао легендарни Живан Љуковчан. Нисам имао трему. Генерално је никада немам и сматрам да ми је то велика врлина. Тако је било и тада, дошао сам са намером да покажем шта знам и ево остао сам у клубу сада више од деценије.
Као највећи фудбалски сан наводи деби у Црвеној звезди, који ћемо, надам се, убрзо бити остварен.
– Од кад сам почео да тренирам, маштао сам о томе да истрчим на Маракану и да освојим титулу са Звездом. Сан ми је да браним у вечитом дербију, да убедљиво победимо, по могућству 3:0 и да отрчим после меча на северну трибину – уз осмех ће увек ведри Ћопић.
Ћопић је у клубу већ 11 година, освојио је 12 титула, закључно са трофејем који је нашем сениорском тиму припао.
