Црвена звезда се у мају 1991.године окитила титулом европског, а седам месеци касније и светског шампиона. Пут до тих трофеја водио је преко петогодишњег плана, стручног рада и беспрекорне организације коју је клуб имао на свим нивоима, као и два велика искуства које је Црвена звезда прошла пар година раније. То су били окршаји са Миланом 1988, а поготово са Келном 1989. године.
Црвено-бели су у сезони 1989/1990 играли у Купу УЕФА. У 1.колу су елиминисали Галатасарај са 2:0 у Београду и 1:1 у Турској, а у 2.колу је рутински елиминисан Жалгирис са две победе од 4:1 и 1:0. Ривал у осмини финала био је немачки Келн. Прва утакмица је одиграна у Београду 22.новембра 1989. пред више од 80 хиљада гледалаца, а екипа Драгослава Шекуларца је победила резултатом 2:0, а двоструки стрелац је био Дејан Савићевић. Уследио је реванш у Западној Немачкој 6.децембра. Келн је славио са 3:0 и елиминисао Београђане.
Када се говори о том реваншу, неизоставно је споменути пропусте које је клуб имао у припреми и организацији сусрета. Кажу да се најбоље учи на својим грешкама, а Келн је био огромна лекција. После београдских 2:0, са клубом су у Немачку пошли бројни пријатељи клуба, супруге и девојке играча, а у истом хотелу били су и навијачи.
– Клуб је покушао да прескочи неке степенице у приступу европским утакмицама, па је одлучено да се, маниром западних средина, на реванш меч поведу и бројни пријатељи Црвене звезде, као и супруге и девојке играча. Требало је да кажем – не! Али, тада нисам рекао. Увек сам био заговорник слобода, на терену, али и ван њега. Тада смо сви заједно погрешили. Да све буде горе, када смо кренули на меч уз хотела, задеси нас гужва, моји џентлмени су у аутобусу стајали, док су њихове девојке седеле. Тако то и треба да буде, само да није сат стајања пре утакмице на гостујућем терену. Грешка нас је скупо коштала, изгубили смо утакмицу и испали из даљег тока такмичења – рекао је својевремено тадашњи тренер Драгослав Шекуларац.
Тадашњи капитен и пета Звездина звезда Драган Стојковић-Пикси је у више наврата говорио са каквим се стварима екипа суочaвала на дан утакмице у Келну. Сва та дешавања утицала су на то да играчи нису могли да буду фокусирани и концентрисани на дуел.
– Имали смо заједнички ручак и након тога смо отишли у собу да се мало одморимо и концентришемо за утакмицу. На врата су нам звонили непознати људи и ударали на врата. Таман оду једни, а дођу други. Нуде нам одела на продају, траже нам аутограме и да се фотографишемо. Замислите у данашње времену екипу где неко играчима улази у собу, без обезбеђења, без ичега. Буквално је неко могао да дође до тебе и да те повреди. Ми смо се након свега тога сишли у приземље, ни састанак нисмо могли да одржимо од гужве. Хиљаду људи у хотелу. Нисмо могли ни да прођемо до аутобуса од масе. Када смо коначно ушли, тамо није било слободног места за играче. Ја сам био капитен тима и стајао сам у аутобусу. Сећам се кад смо дошли на стадион, већ смо прилично каснили и почели смо да се облачимо у аутобусу. Сваки фудбалер је имао своју торбу са опремом. Трчећим кораком смо отишли из аутобуса у свлачионицу, без икаквог састанка и масаже, обукли дресове и питали тренера ко игра. Он нам је на брзину рекао и ми смо изашли на терен. Била је једна општа дезорганизованост. Не можете да добијете утакмицу без припреме и организације. То је нешто где смо ми стално падали. Нисмо подбацили играчки, него у тим стварима – истицао је у интервјуима Драган Стојковић-Пикси.
Црвена звезда је након овог искуства научила лекцију. После елиминације од Келна утврђена су строга правила понашања и ништа се више није препуштало случају. Установљена је јасна подела посла и о сваком детаљу се водило рачуна. Колико су поуке из овог дуела биле важне најбоље се видело пред финале Купа европских шампиона. Екипа је у Италију отпутовала седам дана раније, била потпуно изолована у бази „Ил Мелограно“ надомак Барија. Заштићени од свих спољашњих утицаја, играчи су се потпуно фокусирали на утакмицу. Грешке из Келна клуб више никада није поновио.
