Црвена звезда је у првом колу Купа УЕФА 3.октобра 2002. године у Верони савладала италијански Кјево резултатом 2:0. Црвено-бели су до победе стигли погоцима Ивана Гвозденовића и Дејана Миловановића, те су се након београдских 0:0 пласирали у наредну рунду најмасовнијег европског такмичења.
Црвена звезда је у такмичарској години 2001/2002 под вођством Зорана Филиповића освојила национални куп. У нову сезону ушло се са старим амбицијама – вратити титулу у Љутице Богдана уз запажену ролу у Купу УЕФА. Ривал у квалификацијама био је казахстански представник Каират, који је са клупе предводио наш бивши ас Златко Крмпотић. Прва утакмица 15. августа 2002. одиграна је у Алма Ати и завршена је победом нашег тима од 2:0. Стрелци су били Игор Богдановић и Драган Мрђа. Реванш је одигран 14 дана касније на београдској „Маракани“. Црвено-бели су забележили још једну убедљиву победу – 3:0, а мрежу противника затресли су Иван Гвозденовић, Немања Видић и Радован Кривокапић. Жреб за наредну рунду такмичења је Црвеној звезди за противника доделио италијански Кјево, који је претходну сезону у Серији А завршио на високом петом месту.
– Кјево је био хит италијанског првенства, са Бирхофом и још неким одличним играчима и кад смо их извукли нисмо били претерано одушевљени. Али смо имали веома јаку екипу, били смо спремни и поседовали смо огромно самопоуздање. Од почетка сезоне, форма је била темпирана за ту утакмицу, некако се поклопило да смо баш у том моменту ушли у најбољу форму после припрема – подсећа се атмосфере у нашем табору уочи двомеча Бранко Бошковић, један од најбољих играча нашег клуба с почетка 2000-их.
У првој утакмици у Београду Црвена звезда се храбро супроставила екипи Кјева. Чета Зорана Филиповића је пред 25 хиљада гледалаца имала иницијативу током већег дела утакмице. Иако је направила сијасет изгледних прилика, није успела да их искористи. Најбољу прилику Звезда је имала преко Михајла Пјановића у 28. минуту, али популарни Пјана није успео да реализује једанаестерац. Мреже су мировале до краја утакмице, те је одлука о победнику требала да падне кроз 14 дана у Италији.
Реванш сусрет одигран је 3. октобра на стадиону „Бентегоди“ у Верони пред 15.000 навијача. Град Ромеа и Јулије те вечери је потпуно обојен у црвено-беле боје. Добру партију Црвена звезда је наговестила већ у петом минуту, када је Драган Мрђа био у прилици. Ређале су се изгледне шансе, а најближи голу наш тим је био преко Немање Видића у 27, као и Михајла Пјановића у 35.минуту. Офанзива Београђана настављена је и у другом делу меча. Бранко Бошковић је у два наврата запретио одмах на старту другог полувремена. Награда за храбру и одважну игру стигла је у 70.минуту. Пјановић је изашао сам испред голмана Лупателија, предриблао га, шутирао искоса, али је био изблокиран. На одбијену лопту натрчао је Иван Гвозденовић и спровео је у мрежу – 0:1. Гол за велику радост око 400 Делија који су свих 90 минута здушно бодрили свој клуб. Након примљеног гола Кјево је појачао притисак, али је наша одбрана предвођена Видићем успешно одолевала. У 77. минуту Филиповић је извршио измену и на терен послао Дејана Миловановића, још једног изданка наше Омладинске школе. Управо је Миловановић „ставио тачку“ на овај двомеч. Играо се 86. минут, када је оштро шутирао са 20 метара. Његов шут голман Лупатели није успео да укроти – 0:2. Сјајан потез, гол за фудбалске шпице – гол вредан проласка у друго коло Купа УЕФА.
– Одлично смо се осећали у обе утакмице, што се на крају видело по резултату. Одиграли смо веома добро и испливао је квалитет који смо имали. Говор тела свих наших играча је показивао самопоуздање и веру да можемо да прођемо даље. Кјево је играо врхунски фудбал, имали су изузетног тренера Луиђи Дел Нерија. У реваншу је наша одбрана одрадила огроман посао. Имали су тежак задатак да зауставе високе играче Кјева, а нарочито Бирхофа кога су стално удвајали јер је био доминантан у скок-игри. Остала ми је у сећању анегдота везана за премије. Када смо извукли Кјево, одмах након жреба је Лалатовић као капитен отишао код Џајића да пита за награде. Џајић му је одговорио „имате колико хоћете, само прођите“, а када смо прошли рекао је „чекај, стани, полако“. Таква је била ситуација – присећа се Бошковић.
Црвена звезда је у Верони наступила у следећем саставу: Владимир Дишљенковић (од 39. минута Иван Ранђеловић), Марјан Марковић (од 77. Дејан Миловановић), Милан Дудић, Немања Видић, Ненад Лалатовић, Драган Младеновић, Бранко Бошковић, Ненад Ковачевић, Иван Гвозденовић, Михајло Пјановић, Драган Мрђа (од 75. Радован Кривокапић). Тренер: Зоран Филиповић.
