Приче о Звездиним трофејима: Највећи пехар нашег музеја

134

Кроз нашу богату историју, Црвена звезда је освајала бројне трофеје, а један од најинтересантнијих, који краси витрине нашег музеја је пехар из Малаге.

„Коста дел Сол“ то јест „Обала сунца“ је турнир са великом традицијом који се одиграва од 1961. године у Малаги на стадиону „Ла Росаледа“. Турнир је имао два прекида током свог постојања, а поред великих тимова са Пиринеја, многе европске екипе попут Роме, Борусије, Тотенхема су учествовале на овом такмичењу. Детаљ вредан пажње је да је трофеј који смо освојили тежине око 40 килограма, што овај пехар чини импозантним и доприноси естетици нашег музеја. Постоји анегдота да су играчи у шали говорили да је теже донети пехар из Шпаније, него освојити га.

Наш клуб је два пута учествовао на турниру у Шпанији. Први пут су црвено-бели на турниру у Малаги партиципирали 1971. године. Поред нашег тима, на купу су играли Малага, Панатанаикос и Валенсија. Звезда је у полуфиналу била боља од Валенсије и победила 2:1. У тој утакмици у тиму Црвене звезде били су: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Зоран Антонијевић, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Слободан Цоле Јанковић, Станислав Караси, Зоран Филиповић, Јован Куле Аћимовић и Драган Џајић. Стрелци за Црвену звезду били су Јанковић и Џајић, док је за екипу Валенсије гол постигао Адорно.

У финалу је наша екипа укрстила копља са домаћином турнира Малагом и била поражена 2:1. Наш тим наступио је у следећем саставу: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Зоран Антонијевић, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Слободан Цоле Јанковић, Станислав Караси, Зоран Филиповић, Јован Куле Аћимовић и Драган Џајић. Погодак за црвено-беле постигао је Јанковић, док је двоструки стрелац у екипи Малаге био Ролдан.

Интересантно је да су црвено-бели одиграли мечеве на овом турниру у паузи између две међународне пријатељске утакмице које смо играли са Пењаролом у Београду, у којима смо оба пута тријумфовали. Утакмице са Пењаролом одигране су 10. и 19. августа док су се утакмице у Малаги играле 13. и 15. августа, што довољно говори о тадашњем квалитету и припремљености црвено-белих. На турниру у Малаги је била изузетно јака конкуренција, али се наш тим одлично показао, иако није стигао до трофеја на свом првом учешћу. Наши старији навијачи кажу да је било право уживање гледати мајсторе фудбала тог времена.

Наредно учешће нашег клуба на овом турниру протекло је у знаку Црвене звезде. Она је две године након свог првог учешћа успела да освоји трофеј који краси витрине музеја Фудбалског клуба Црвена звезда. На овом такмичењу учешће су узели Бока Јуниорс, Еспањол, Црвена звезда и домаћин турнира, Малага. У полуфиналу Звезда се састала са екипом Еспањола и победила 2:0. Двоструки стрелац за екипу Црвене звезде био је Зоран Филиповић, а наш тим наступао је у следећем саставу: Огњен Петровић, Михаљ Кери, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Петар Баралић, Слободан Јанковић, Станислав Караси, Зоран Филиповић, Јован Аћимовић и Владимир Петровић.

У финалу наш клуб одмерио је снаге са домаћином турнира Малагом и победио 2:1. На тај начин, црвено-бели су се реванширали за пораз од Малаге у финалу на истом турниру две године раније. Стрелци за Звезду у том мечу били су Јанковић и Јовановић, док је Виланова постигао погодак за Малагу. Наша екипа је играла у следећем саставу: Огњен Петровић, Михаљ Кери, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Петар Баралић, Слободан Јанковић, Никола Јовановић, Станислав Караси, Зоран Филиповић, Јован Аћимовић.

Црвена звезда је овом победом успела да подигне пехар на стадиону „Ла Росаледа“, али и да украси витрине музеја овим импозантним трофејом. Поред црвено-белих, међу освајачима су Реал, Барселона, Севиља, Рома, Фиорентина, Борусија, Тотехнем, бразилски Коринтијанс, аргентински Пењарол и Расинг, мађарски Вашаш и Ференцварош, што само говори о чињеници да се наш клуб овим тријумфом прикључио фудбалској елити која је освајала овај пехар.

 

Претходни текстЗвездини бисери – Распуцани млађи кадети
Следећи текстКатаи и Иванић савршен тандем