Председник фудбалског клуба Црвена звезда Светозар Мијаиловић у част недавно преминулог Владице Поповића присетио се њихових заједничких дана. Такође, Мијаиловић није штедео лепе речи на рачун Звездиног великог спортисте.
– У вечност одлази још једна Звездина легенда, човек који је писао историју и бележио историјске тренутке Црвене звезде. Достигао је висине као играч, освојио је титулу првака света као тренер. Био је велики човек и пријатељ за кога се може рећи да је својим понашањем и у спорту, али и у животу, био понос Црвене звезде и свих звездаша. Ја сам га познавао доста дуго, радио сам још у време када је био тренер Звездине Омладинске школе. Нисам га лично запамтио и гледао као играча, али људи кажу да је и у младости био пођеднако добар спортиста и човек. Изнедрио је много својих наследника, играче који су такође задужили Црвену звезду својим играма. Његово време је обележило бриге за Звездине ветеране којима је посветио много своје пажње, времена и знања, окупљајући их и решавајући њихове животне проблеме, са којима се његов, али и касније генерације сукобљавају у фудбалском животу. После његове смрти остаје велика празнина у редовима Црвене звезде – нагласио је Мијаиловић.
Председник нашег клуба присетио се и неколико анегдота у вези са великим тренером и играчем Владицом Поповићем, којег је красила дисциплина и професионализам.
– Највише ћу га памтити по његовом оптимизму, пријатељском односу према људима, врцавом духу. Владица је умео да се нашали на свој рачун, а неке догађаје, који ће остати у сећању, је тешко препричати. У његовом друштву је увек било лепо и забавно, било да се причало о проблемима са којима се сусрећу људи у фудбалском свету, или о радосним тренуцима које нам фудбал доноси. Има једна занимљива анегдота када смо били у посети Бору. У програму посете је било предвиђено да се спустимо у Рударску јаму и када смо се припремали да уђемо у њу, Владица је рекао да ће нас сачекати испред. Када смо га упитали зашто, одговорио је да му је још увек рано да силази у земљу и да ће нас сачекати горе иако ми желимо да га се отарасимо. Нашалио се на свој рачун, а ко је желео да се спусти доле могао је да види како изгледа рударски живот и да попије фину кафу на дубини од 800 метара. То је ситуација у којој је показао да је један обичан човек, да уме да се нашали и на свој рачун, а оно што га је красило је дисциплина, изузетан однос према раду, професионализам, а такав је према нашим сазнањима био где год је радио, и на просторима бивше Југославије, али и у свету. Када се причало са њим о дугодовштинама из живота, Владица је познавао неке личности о којима се причало много прича, али ће се вероватно и то наћи у његовој биографији.
Мијаиловић истиче да ће Звезда запамтити свог великог спортисту и човека.
– Владица је био једна комплетна личност, одана Црвеној звезди, својој породици. Надам се да ћемо умети да на прави начин у сећању задржимо Владицу Поповића, јер је он то својим делом заслужио. Црвена звезда мора да запамти свог великог спортисту и великог човека – подвукао је Мијаиловић.
