Најмање примљених голова у лиги, велики број репрезентативаца, ауторитет и у нестрашивост коју су демонстрирали на терену током претходне сезоне, довољно говори о квалитетима наших одбрамбених фудбалера.
Крај десне аут-линије, највише минута припало је Марку Гобељићу (1449), нашем универзалцу који се у потпуности усталио у одбрани црвено-белих. Ипак, да поседује и сјајне офанзивне карактеристике, говори чињеница да је на 17 мечева постигао два поготка и забележио пет асистенција. Само два меча мање одиграо је Милан Гајић, такође поливалентан фудбалер, који осим на позицији десног, може да одговори и на месту левог бека. Он је, дакле, на 15 утакмица постигао један погодак и то баш у последњем колу, на прослави титуле против Пролетера, а на терену је провео укупно 1147 минута. Једну утакмицу пре одласка у бечки Рапид и то у првом колу против Јавора, одиграо је Филип Стојковић.
Што се штопера тиче, по времену проведеном на терену предњачи Милош Дегенек. Он је одиграо укупно 1867 минута, постигао два поготка и уз то једном асистирао, чиме је попунио све статистичке категорије. Једнак број утакмица као и штопер из Аустралије одиграо је Радован Панков (23). Он је такође успео да попуни све колоне тиме што је постигао један гол уз асистенцију за 1753 минуте проведене на терену. Немања Милуновић је одиграо 20 мечева и постигао два поготка за укупно 1636 минута на терену, а најефикаснији је био Срђан Бабић. Он, иако је одиграо 11 мечева и провео 868 минута у црвено-белом дресу у оквиру домаћег првенства, чак три пута је успео да матира противничке голмане.
Стандардан крај леве аут-линије био је Милан Родић. Он је на 18 мечева успео да забележи 2 асистенције и одигра 1431 минут у црвено-белом дресу. Његова алтернатива током пролећа био је млади Марко Конатар који је одиграо само 45 минута против Радника, док је током јесени, замена за Родића био Жандер Сантана. Он је на 8 мечева постигао погодак и забележио две асистенције за 622 минута.
