Један од оних због којих “Звезда игра тотално другачије од других“ је и Др Александар Аца Обрадовић, старијим звездашима познат и као “Доктор О“. Можда и најбољи начин да се присетимо легендарног доктора Обрадовића је да Вам пренесемо неке од најзанимљивијих детаља које су медији објављивали о њему.
Двадесет трећег јуна 2000. фудбал и Београд остали су без др Аце Обрадовића, „Доктора О“, без једне вансеријске личности, можда симбола времена у коме се с извесним разлозима говорило да људи на власти не би требало, ако неће компликације, да дирају три институције: Патријаршију, Политику и Црвену звезду. Богами ни „Мадеру“, у времену у коме је та кафана у јавности доживљавана као некакав сенат. По формирању Црвене звезде Аца Обрадовић је ушао у проширену управу клуба.
Генерали
„Генерали и војска су држали Партизан. У Звезди је била углавном омладина, и због тога је Звезда била популарнија. У Партизану је било много Хрвата, што у руководству, што у фудбалском погону. Сетимо се само Бобека, Чајковског, Зебеца, Белина, Шоштарића… То је такође било од утицаја. Ми смо имали готово све играче из Србије и Београда. Било је ту неке националне подељености. То се тада звало реакција, а сада патриотизам“, говорио је „др О“ о тим временима и ривалитету који је од почетка постојао између два највећа клуба („НИН“, 1. јул ’94).
Звезда је клуб омладине
Аца Обрадовић је, иначе, негирао уврежено мишљење да је Црвена звезда „полицијски клуб“. Сматрао је да тај епитет носи екипа Радничког, а да је Звезда „одувек била клуб београдске омладине, универзитетски, академски“, и да је због тога „увек имала највише навијача“ („НИН“, 10. јун 1992).
Говорио је да „без Звезде не може да живи“ и да му је „животни сан да Звезда буде првак Европе“. Када се то догодило ’91. у Барију, за Ацу Обрадовића то је било задовољство које „не може речима да опише“. Због Звезде се одрекао академске каријере, а био је одличан студент Медицинског факултета и после завршетка студија постао је асистент. Пред дилемом да ли да буде доцент на факултету или директор Звезде, одабрао је ово друго.
Беара
У том послу дошла је до изражаја сналажљивост, па и мангуплук Аце Обрадовића. Због тадашњих прописа, по којима је фудбалер који прелази из тима у тим имао седам дана форе да се предомисли, Аца је буквално крио Беару недељу дана јер је Хајдук имао добре везе са УДБ-ом.
„Плашили смо се да могу утицати на Беару да промени мишљење“, говорио је о тој афери Обрадовић. „Крили смо га тако те недеље преко дана, а увече би се појављивао на јавним местима где је могао да буде виђен, али свако вече у другом граду. Рецимо, када смо га крили у Тополи и сутрадан одмах одвели у, чини ми се, Крагујевац, у Тополу је истог дана стигла федерална полиција. Али касно, наравно.“
Голман, или беше халф
Приликом куповине играча било је и смешних ситуација. У једном интервјуу пре двадесетак година говорио је о играчу Спартака из Суботице, чијег имена није могао да се сети, а по кога је кренуо једне ноћи да би предухитрио конкуренцију. „Несрећа је била што су два фудбалера Спартака становала у истој згради. Лепо узмемо човека, ставимо га у кола и кренемо за Београд. Негде на пола пута, после мојих ‘излива нежности’ како ће он бити страшан халф, те велики центарфор, момак некако дође до речи и успе да каже како он као голман тешко може сада да мења место на терену. Тада га вратисмо назад и узесмо правог.“
Техноменаџер
Одлуком Градског комитета комуниста Београда, 1966. бива најурен из Звезде због „техноменаџерства“. „Тражио сам да ми објасне шта је то ‘техноменаџерство’, али нису успели, није знао нико да ми објасни“, говорио је Др О скоро три деценије касније. Исте године одлази у САД и „за дванаест дана“, како је сам казао, направио је екипу Сан Франциско Клиперс. Пет играча из Југославије, неколико из Порторика и Бразила, Ивана Топлака је довео за тренера и у првој сезони освојио шампионску титулу! Америка је постала и земља фудбала. За двадесет година у тој земљи биће регистровано преко 30.000 јуниора, фудбал ће ући у школе и на универзитет, велики бизнис ће наћи свој интерес, а круна свега биће организација Светског првенства у фудбалу 1994.
Године 1982. Аца Обрадовић је добио дозволу ФИФА-е да ради као менаџер. „Годинама сам покушавао да је добијем“, рекао је том приликом. „Међутим, то је толико запетљано и тешко ишло да сам већ мислио да дигнем руке од свега. Сада сам ја први менаџер са лиценцом код нас .“ До данас је остао и једини наш фудбалски сртручњак са поменутом лиценцом.
Маракана
Идеја за градњу „Маракане“ у Београду припада Аци Обрадовићу, а непосредан повод за изградњу новог стадиона била је забрана играња полуфиналне утакмице КЕШ-а 1957. на старом стадиону – „због дотрајалости трибина“.
