Последњи тренуци финала у Барију. Дарко Панчев је наместио лопту на белу тачку, залетео се и постигао погодак вредан трофеја Купа шампиона. Славље, радост, највећи успех српског фудбала, а када су такве ситуације фудбалери обично остају без својих дресова које поклањају навијачима. Међутим, једини примерак оригиналног дреса ношеног тог 29. маја 1991. године остао је у власништву легендарног дефанзивца Црвене звезде – Слободана Маровића.
Управо је Маровићев дрес послужио звездашима да направе аутентичну реплику како би се историја тог комада одеће наставила.
– После неколико година, када сам био помоћни тренер у Црвеној звезди, тадашњи људи у клубу су, или чули од неког или сам ја то рекао, да је оригинални дрес остао код мене. Тада су они имали жељу да ураде реплику тога дреса из 1991. године, тако да им је мој савршено послужио.
Чувени дефанзивац нашег клуба испричао је и како је успео да сачува свој црвено-бели дрес.
– Одлучио сам и пре утакмице да дрес, без обзира да ли ми победили или изгубили, нећу мењати ни са ким. Рекао сам себи да ће ми то бити успомена за цео живот, играм финале Купа шампиона, то је нешто што се памти. Наравно, десило се да смо постали прваци Европе после чега је уследило и славље, навијача који су улазили на терен, новинари, фоторепортери.. Сви су тражили да им дамо дрес. Моји саиграчи су, или заменили дрес са играчима Олимпика или су поклонили неком, не размишљајући вероватно колико тај дрес може значити. Ја сам га сачувао, дрес је остао на мени – истакао је Маровић.
Још једна занимљива прича пратила је дрес Црвене звезде из Барија, и то онај другачији од других – голмански. Наиме, Стеван Дика Стојановић је поклонио једном италијанском новинару који га је јурио после утакмице. Седам дана пре меча му је чак и тражио обећање да ће му поклони дрес са финала. Међутим, ове године Дика је сазнао да се дрес налази у Цириху код једног српског држављанина, који му је и послао слику како би се Дика уверио да није превара. Стојановић нам је, са осмехом на лицу, рекао да сада покушава да откупи свој дрес из Барија, али је такође и срећан што барем зна где се он налази.
Много је анегдота везаних и за Бари, али и за црвено-бели дрес који су носили наши фудбалери. Једно се сигурно – ко год да има тај дрес у свом ормару, може бити поносан на све момке који су забележили највећи успех српског фудбала.
