Дарко Панчев био је чудесан голгетер који је и немогуће ситуације решавао попут кобре – брзо, једноставно, а опет елегантно. Головима, али и игром био је један од темеља Звездиних успеха 1991. године.
Пет голова постигла је Звездина „кобра“ у целом циклусу Купа шампиона, играо је као у трансу против Грасхоперса у Цириху, у испоставиће се кључној утакмици за целу сезону.
– Почетак је био најтежи. Грасхоперс је био изузетно добар тим. Све утакмице на том путу су биле важне, али ова се можда издваја, зато што се догодила на самом почетку. Не знам да ли смо их потценили у првом мечу, али отишли смо на реванш са негативним резултатом. И поред тога били смо свесни да смо добар тим, знали смо да морамо да истрчимо у Цириху на терен и да победимо. Одиграли смо фантастично, можда је то моје најбоље издање у целој тој години у Европи. Отворио сам меч голом, потом су два пенала била направљена нада мном, а Роби их је реализовао. Имали смо одличне играче, фантастичне појединце и после тог меча схватили смо да немамо чега да се плашимо и да у сваком мечу морамо да идемо на победу – истакао је Панчев.
Притисак који се створио није утицао на екипу.
– Гледајући претходну сезону видело се да имамо квалитетан тим. Жао ми је што те године нисам играо утакмицу у Келну коју смо изгубили. Да смо тада успели да прођемо можда би се успех из 1991. догодио и раније. После тога, доласком Белодедића, који је феноменалан играч, видело се да правимо још бољи тим и постављен је чврст темељ за будућност. Зато смо и веровали у себе, није било притиска, већ су се само били фокусирани само на први следећи меч. Није било много времена за размишљање.
Ређали су се успеси, падали су Глазгов Ренџерс, Динамо Дрезден и Бајерн.
– Уследио је двомеч са Глазговом, фантастичан меч одиграли смо у Београду. Потом Динамо Дрезден, који можда није био атрактиван као Бајерн, али Немац је Немац. Њихов менталитет није могао да им помогне против нас.
Само финале није било лепо за око јер је за Црвену звезду постојао само један циљ – подићи пехар. Одлучујући пенал извео је баш Дарко Панчев.
– Олимпик је тада био сјајна екипа, показали су то и у наредним сезонама у Европи. Није било лако у финалу, можда смо чак били и у подређеном положају. Није то била наша најсјајније утакмица, али знам да је боље да не одиграмо лепо, а да освојимо трофеј, него да све одушевимо, а да останемо празних руку. Видимо данас колико је тешко освојити Лигу шампиона и то довољно даје на тежини тој утакмици. Увек сам причао да је голгетеру сваки погодак исти, али заиста су пенали у Барију нешто посебно у мојој каријери.
Навијачи су били посебна снага.
– Много пута сам до сада причао о томе. Навијачи показују свих ових година колику снагу дају клубу. Свака утакмица у Звезди била је спектакл на свој начин. Увек када је на програму био велики, европски меч атмосфера је била фантастична. Црвена звезда има традицију навијања. Нећу да будем субјективан и да кажем да су Делије најбоље на свету, али сигурно су међу најбољима. Њихова помоћ тада је била огромна, а видим да је исто и данас. Наш клуб је од самог оснивања стварао имиџ, гурао је своју Звезду према небу, да се постави тамо где јој је место захваљујући свим претходним генерацијама, док је наша само направила тај искорак, да постави Звезду да вечно сија. Звезда је стварана годинама захваљујући сјајним играчима и навијачима и сигуран сам да ће наша Звезда вечно да сија.
Дарко радо гледа снимак финала из Барија, мада су му неке друге утакмице драже.
– Погледам често, зато што има и много скраћених снимака. Волим да гледам старе утакмице. Можда финале није најлепши меч за гледање, тако да њега најређе пустим. Ту је више било на делу тактичко надметање. Играли смо много лепих и узбудљивих мечева, са фантастичним навијањем, тако да волим данас да их погледам. Лепе су то успомене, тако да кад имам времена погледам поново како је изгледао наш пут до трофеја.
Пехар краси клупске витрине.
– Драго ми је што је наша генерација донела нешто чиме могу да се диче сви они који тек долазе. Пехар је био у нашим рукама, радовали смо му се, фотографисали смо се са њим на терену, а од тада сви звездаши који желе могу да уживају у њему. То је лепота.
Од Барија, Дарку сваки крај маја буди најлепше успомене.
– Желим да поздравим све своје саиграче, са многима се чујем и даље. Онима са којима нисам у контакту толико често желим овим путем много здравља, сада већ улазимо у године када су нам мир и добро здравље најбитнији. Искористићу прилику да им се још једном захвалим за све што су урадили и да их поздравим, као и све наше навијаче – поручио је из Скопља један од најбољих голгетера у историји клуб.
