Душан Савић је сјајним голом, а његовим специјалитетом ударцем главом у лету, донео Црвеној звезди победу против Херте (1:0) у првој утакмици полуфинала Купа УЕФА 1979. године. Открио нам је “Душан силни” низ куриозитета и занимљивости који су пратили тај меч, али и читав циклус Купа УЕФА који је преко Динама из Берлина, Спортинга из Хихона, Арсенала, ВБА, Херте довео до финалних двобоја са Борусијом из Менхенгладбаха.
На Маракани се те сезоне тражила карта више, јер је од првог кола и спектакуларног преокрета против Динама из Берлина екипа коју је мудро водио Бранко Станковић рушила све препреке.
– Цела сезона је била сензационална, незаборавна са мноштво куриозитета не само везаних за Звезду, југословенски фудбал, већ и за европски. Осим тога што смо били апсолутни хит у Европи и то у такмичењу које је по квалитету играча а и по пласману екипа у време кад смо играли против њих било можда и јаче од Купа шампиона, били смо најгледанији тим у еврокуповима! Просек је био, преко 73.000 продатих карата по мечу. Код бата Станета смо играли чврсто, говорио је “сачувајте прво нашу мрежу, а ви напред ћете већ да га дате”. Били смо необично ефикасни јер смо готово све зицере које смо стварали претварали у голове. Не памте се неки промашаји. Све до финала. Против Борусије смо прокоцкали много прилика и зато смо изгубили – прича директно, баш као што је постизао голове, легендарни Душан Савић.
Куриозитет и то незапамћен у европским такмичењима је пратио и саму утакмицу са Хертом.
– Никад нико у полуфиналима еврокупова до тада, а ни до дан данас, на клупи у једном мечу није имао пет играча из своје омладинске школе! Били смо десетковани, због повреда су редом отпадали Пижон, Шеле, Цвијетин, Крмпота па смо на клупи у том мечу имали тада клинце Бошка и Милка Ђуровског, Чакалића, Борка Митровића…Чак је Милко и дебитовао и то нешто после 16. рођендана. И опет смо били довољно моћни да прођемо…
Све се завршило хепиендом. Савић је у целом циклусу постизао феноменалне голове, против Арсенала на Хајберију чувеним волејом, против Вест Бромвич Албиона матирао је голмана из слободног ударца, а Хертиног специјалитетом – ударцем главом у бришућем лету.
– И ти голови које смо постизали су куриозитет. До тада смо их постизали у другом полувремену, а против Херте већ у 7. минуту. Били смо необично ефикасни, нисмо промашивали шансе, а играли тврдо, дисциплиновано јер од бата Станета другачије није смело. Добро се сећам и гола, шалио сам се тада да сам центархалфу Херте главом поломио два крампона. Ишао сам у каријери често “главом на копачку”, испоставило се да сам таквим голом донео победу против Херте која је била одлична екипа, права немачка.
Трећи узастопни тријумф од 1:0 на Маракани (Арсенал, ВБА, Херта) био је довољан залог за реванш.
– Озбиљан је резултат 1:0 јер ти не дозвољава да се опустиш, тера те да и у гостима постигенш гол да би прошао. Испоставило се кроз цео тај циклус да нам је тај минималац доносио успехе. У финалу смо се испромашивали и били кажњени. Све у свему, били смо нешто најбоље што се дешавало југоаловенском фудбалу.
Душану не евоцира успомене само 11, већ и 10. април.
– Мени је посебно драг и тај априлски дан јер смо 1977. године победили Хајдук у Сплиту 2:1 и прекинули пост од 20 година. Звезда је пре тога славила победу у Сплиту 1957. резултатом 1:0. Та наша победа од 2:1 остварена је на православни Ускрс што тај меч чини још посебнијим. Кад смо већ код традиције против Сплићана, само смо Стаја Николић, шестић и ја победили Хајдук на њиховом терену и те 1977. и три године касније кад је умро Тито…
Савићу није досадано у овим временима Ванредног стања.
– Чак ми је и кратак дан. У шали кажем да је мени ово редовно стање јер сам у карантину цео живот – прво у Црвеној звезди а потом и у браку 40 година. Чисто да Марину слатко насмејем. Свашта радим, уобичајено за мене, чујем се са децом, унуцима. Вујадин на Кипру има кућу па му је лакше да тренира, али све ће ово проћи. Битно је да сачувамо здравље у овим данима – каже наш прослављени нападач.
