На дан када је Црвена звезда 1987. године славила 42. рођендан, славни Реал Мадрид је у првом мечу четвртфинала Купа шампиона доживео у Београду пораз 4:2 у једној од најспектакуларнијих утакмица у историји.
Тим који је са клупе предводио Велибор Васовић уприличио је прави спектакл навијачима и на залеђеном терену и температури од чак минус 13 степени Целзијуса декласирао славни “краљевски клуб” који се слободно може рећи провукао у првом мечу четвртфинала.
“Није нам хладно”, скандирало је готово 90.000 људи на стадиону које су од самог почетка грејале мајсторије Звездиних играча. Плесали су на леду уз помоћ досетке економа Стојана Столета Милановића.
– Нисмо имали адекватне копачке за залеђен терен, па је наш економ Столе заоштрио крампоне Бори Цвтковићу, Пиксију и мени како бисмо били стабилнији на терену. Зато смо их растурили у првом полувремену. У наставку су играчи Реала обули патике и зато су играли боље у другом делу меча. Ипак, пенал који је судија свирао уопште није постојао, а тим поготком олакшали су посао у реваншу, јер је два гола разлике знатно лакше достижно него три – открио је малу тајну из тог времена Бошко Ђуровски.
Серију голова на леду започео је Бошко Ђуровски у 7. минуту, Жарко Ђуровић је повисио на 2:0 у 12, а Бора Цветковић је у 39. повисио на 3:0. Бриљантно је играла Звезда, Драган Стојковић, капитен Бошко Ђуровски, Милан Јанковић и Жарко Ђуровић су на средини терена декласирали славну генерацију Реала са Бујом, Ћендом, Санчизом, Мичелом, Бутрагењом, Угом Санчезом, Валданом, а предвођену са клупе Леом Бенхакером. Бора Цветковић и Митар Мркела су били неухватљиви за одбрану Мадриђана, док је одбраном одлично командовао Марко Елзнер.
– Спектакуларан меч је то био. Говорили смо себи “Долази „краљ”, ма какав Реал, бољи смо од њега”. Храбрили смо се. И стварно смо изашли одважно, 90.000 људи на трибинама, невероватна атмосфера, навијачи су нас носили свих 90 минута. Стварно смо дали сто одсто својих вредности, сви одреда. И то је један од разлога што смо тада победили једног великог противника. Идеш на полувреме, а на семафору 3:0. Не дешава се то баш често – присећао се Бора Цветковић који је као играч утакмице добио на поклон телевизор.
У наставку меча играчи Реала су изашли у патикама које су се лепиле за ледену површину и заиграли боље, али су имали велику помоћ у судији Кеиту Хакету из Енглеске. Уго Санчез је смањио на 3:1 у 66. минуту, али је Милан Јанковић из оправдано досуђеног пенала (Бујо над Ђуровским) у 84. вратио предност од три гола. Енглез је частио Реал пеналом у 87. минуту јер пад Гаљега у шеснаестерцу није био за најстрожу казну. Уго Сначез је надмудрио Стевана Стојановића па је на крају било само 4:2 за Црвену звезду. У реваншу је Реал славио 2:0 и прошао у полуфинале.
Наш тим је у том периоду са клупе предводио Велибор Васовић, а 4. март датум је који је посебно обележио његов живот с обзиром на то да нас је на тај дан 2002. године и напустио.
