Дејан Станковић је потврду свог доброг рада и фудбалске филозофије добио већ на дебију јер је Црвена звезда одиграла квалитетно, енергично, убојито, атрактивно и победом над Чукаричким направила први од 17 корака ка одбрани титуле првака.
Као што је пре 25 година, кад је дебитовао као играч у дресу Црвене звезде на Карабурми, после само неколико минута на терену погодио пречку и од „где ћеш овог малог“, постао „страшан овај мали“, тренерски почетак Дејана Станковића на клупи најтрофејнијег клуба дочекан је опрезно али је протекао скоро идеално. Био је дочекан овацијама „један је Станковић Дејан“, а после победе од 2:0 и испраћен аплаузима задовољних навијача уз повике „шампиони“.
Све што је тражио од играча, усађивао током припрема у њихов ДНК кроз много тренинга и зноја, главни протагонисти вратили су му на терену. Одиграли су 70-так минута онако како то од њих очекује наш тренер: квалитетно, концентрисано, агресивно, ауторитативно, директно и нападачки, а атрактивно у простору где је то дозвољено.
Остао је Станковић без гласа на крају меча, промукао је износио утиске на прес конференцији. Међутим, као што је страствен, храбар и одлучан био као играч, тако је и водио свој први меч као тренер. Командовао је са клупе, давао савете, хвалио, скакао од среће због голова младих играча Вељка Николића и Његоша Петровића, упозоровао, нервирао се због промашеног пенала, трећег узастопног рачунајући припреме…И Дејан зна да је ово само почетак трновитог пута, тренерског хлеба са седам кора, а како је његов деби изгледао на Бановом брду погледајте у новој епизоди Звезда ТВ.
