Тренер Црвене звезде Дејан Станковић, после јучерашње победе над Дунајском Стредом (4:0), последњег дана припрема у Турској резимирао је досадашњи рад на прес конференцији у хотелу „Регнум“, говорио о игри, захтевима, тежини клупског дреса…
Пет утакмица, три победе и два ремија, али пре свега веома добра игра у најјачим проверама, 18 одрађених тренинга у Белеку, само су послужиле новом тренеру Црвене звезде да успостави што је више било могуче свој режим рада, усади филозофију и модел игре.
– Морам да се захвалим играчима на приступу и односу према раду на целокупним припремама, били су феноменални. Похвалио бих и целокупан стручни штаб. Припреме смо почели са 24 играча, радили смо много јако, а завршили смо их са 24 играча. Није било повреда, сем оне несрећне Санога. Дао бих јаку позитивну оцену припремама јер су сви играчи били на високом нивоу, један озбиљан професионилизам, рад и кад су били уморни, упаљени, ниједаног тренутка нису одустајали – рекао је Станковић.
Игра и резултат против Дунајске Стреде није променио фокус нашег шефа струке.
– Не треба ни полетети после успеха, нити пасти кад је нешто слабо. Искрено, не би ваљало да на припремама одиграш све утакмицд добро, јер ће ти се нешто сакрити, неки проблеми ће ти се подвући и нећеш моћи да их решаваш. Припреме су ту да се уигравамо и да отклањамо грешке. Не могу да очекујем кад јако раде, кад су им ноге тешке, када су уморни и дају све од себе на тим утакмицама да све буде перфектно. То Цеље и Вардар су се издвојиле. Дан пре Цеља смо имали најтежи тренинг на припремама. Презадовољан сам свим утакмицама. Добили су сви простор да се покажу. Видело сте и да смо играчи и на Кипру и овде две утакмице сви по 45 минута, што и није правило код неких других тренера. Углавном после друге утакмице крећу да сужавају, а ја сам покушао да дам свима дам максимум прилиике. Полако се сужава левак да мораш да кренеш да уиграваш екипу. Последња утакмица је стварно била добра, био сам задовољан и са претходним против Цеља. Вардар нам није шутнуо на гол, они су дошли да играју такмичарску утакмицу као да је било за бодове. Цеље је физички јака. То нам је значило да исправимо неке ствари што се већ видело у последњој утакмици. Ушли смо високо, јако, у пресинг. Водели сте и сами како ћемо форсирати нашу игру. Зато смо и урадили овакве припреме да момци буду спремни да могу да ураде шта треба.
Стартна постава за наставак шампионата још није позната, кађе Станковић.
– Не може да се каже да се искристалисала стартна постава јер не можете да целу сезону играте са 10 играча. Причао сам са њима, рекао им – ко игра минут, 45 или 90 сви морају да буду спремни и да одговоре обавезама. Не да спусте кофере, да се опусте и резонију „ ја не играм или ја играм“. Ови који играју морају стално да буду спремни, јер има неког на клупи који једва чека да заигра. Што се тиче тог односа, рекао сам им сви губимо или сви добијамо. Нико ми неће бити слаб кад изгубимо, нико ми неће бити најбољи кад добијемо. Размишљамо као група, позитивно. Како треба да се понашамо на терену тако и ван њега.
Држи се свог слогана „Звезда је изнад свега“.
– Звезда изнад свега је мој слоган, ништа посебно али много значи. Ја сам дете Звезде, одрастао сам у њој, знам да је Звезда изнад свега, а тек после долазимо ми. Неки што су били, неки што су сада овде, неки што ће отићи а Звезда остаје на свом месту и она је изнад свих.
Повреда Секуа Санога, јединог појачања ове зиме, једини је малер на припремама.
– Нешто је морало да се деси. Добио је невероватно јак ударац, пун је хематома и послали смо га хитно за Београд да почне да се скида хемаптом и да бисмо видели и величину повреде. Причао сам с њим много, он је јако је појачање, десио се тај пех, али се дешавају такве ствари. Имамо Дембелеа у Барселони који се по ко зна који пут повређује, а кошта много новца. Ми смо ту да га што пре излечимо и да га вратимо у тим. Још је хематом пристуан и не можемо да урадимо магнетну резонанцу.
Партизан није гледао.
– Уз дужно поштовање нисам. Имао сам много посла. Радио на нама, за пар недеља ће доћи дан кад ћу их гледати и аналзирати.
Станковић не жели да издваја појединце иако су неки играчи попут Јованчића показало да се враћају на стару форму.
– Не бих о именима. Враћају се сви, има много момака који су се доста јако вратило. Неки нису раније били на заводном нивоу што је Звезда од њих очекивала. Много играча је променило своју главу, ушло у позитиву, много добар рад. Не кажем да нису раније пре, причам оно што ја видим. Много ми је драго због њих, знају они који су.
Црвена звезда делује тркачки моћно у односу на ривале са којима је играла у Турској.
– Одрадили смо такве припреме у функцији наше игре. Ти да би играо фудбал мораш да трчиш, да надтрчиш противника да имаш што више лопту у свом поседу. Да узмеш лопту што ближе његовом голу. Испланирали смо целе припреме да бисмо на овакав начин играли.
Пресинг ће бити јако оружје наше екипе, што је показано против једне одличне екипе каква је Лудогорец.
– Не верујем да ико на свету може 90 минута на да игра у високом пресингу. Битно је да пошаље поруку како жели да игра. Ми смо излазили и са штоперима на њихову половину, натерали смо их да играју „један на један“, да 80 одсто лопту избијају а то иначе не раде јер воле да играју. Имамо добре скакаче, одузимамо лопту и настављамо са нашом игром. Задовољан сам како играмо, за то треба да имаш и храброст а и да си физички спреман.
Млади играчи су одушевили, поново Мистер није хтео никог поименце да издваја, Николић и Гаврић су у медијском фокусу.
– Они су Звездина деца. Рекао сам да ћу пробати да урадим све да ставимо младе играче да играју. Не бих их стављао само да бих рекао да сам их ставио. Морам да им обездим много добро и поставку и припреме да би они могли да играју добар фудбал. Не само да дебитују и да изађу напоље. То није сврха, они треба да играју фудбал. Тако да сам са њима презадовољан, али битна ствар је Звездин дрес. Он те не пита колико година имаш – 18 или 28. Звездин дрес тражи много. Јесу млади, али кад навучеш дрес узимаш огромну одговорност. Они имају карактер да то изнесу. Наравно, група мора да верује у њих, они морају да се добро понашају, да добро играју, да дају нешто више него што би требало. За сада сам презадовољан. Терен је мерило за све.
„Десетка“ у Црвеној звезди мора сама да се заслужи.
– То само изађе. Мени је Пижон дао „десетку“ у Лучанима. Не треба да форсираш, она сама нађе власника. Вељко Николић нека игра како игра сада и нека носи било који број на дресу. Они су млади, у жижи јавности, треба их испратити. Имају велики притисак…
Бранко Јовичић се вратио на терен што је посебно обрадовало Станковића, рекавши за њега да је „лав у Звездином дресу и феноменалан човек и да му жели срећу да га повреде заобиђу“. Говорио је и о Мирку Иванићу.
– Иванић је одрадио припреме, класа је, феноменалан играч, озбиљан потенцијал и таленат… Ко ће да игра видећемо.
Станковићева жеља је да му сви играли буду здрави, од управе је зимус тражио само задњег везног. Добио га је али се Саного нажалост повредио.
– ОК сам и овако, мораш да се адаптираш. Радимо на томе да направимо екипу да изгура првенство у високом нивоу. Рекао сам да у Суперлигу улазимо као да немамо предност. Мени ће бити суђено од мог доласка у Звезду и ја немам бодовну предност, а Звезда има. Задовољан сам са овим играчима што их имам, жао ми је повреде Санога. Ако стигне на крају прелазног рока неки поклон од управе, прихватићу га оберучке. Имамо феноменалну однос унутар клуба, одлична функцонишемо директори Терзић, Мркела и ја. Директни смо, кажемо једни другима шта имамо.
Дуго је био у Интеру и неке ствари које је усвојио покушава да пренесе и у Црвеној звезди.
– Интер носим у својој глави, покушавам да пренесем тај однос према саиграчу, клубу, битно је бити заједно. Све је лепо док побеђујеш јер су победе пеницилин за све. А у моменту када крене лоше, само само група може да извуче те проблеме. Нама у Интеру нису били потребни да директори уђу у свлачионуицу, ми смо стварно били група која је све сама решавала. Затворимо се и не излазимо док све не решимо. Тако је било последње две године код Манћинија, две код Жозеа Муриња. Имали смо велику одговорност према себи, тако и према породицама, све проблеме смо решавали унутар свлачионице. Тежим ка томе да група препознаје и отклања проблеме.
Радио је са многим тренерима, али не тежи ниједном посебно.
– Многи хоће да имитирају неког а онда се у тој имитацији изгубе. Битно је да сам себе препознаш, да видиш оно шта ти може да пренесеш играчима. Не волим имитиације, волим да буде оригинал. Да направим ИД као екипа, али и ја свој ИД да направим. Мођда могу да узмем неке моделе тренера али мој рад и моје идеје гледам да су само моје.
Трема увек постоји али само као део мотивације.
– Сасвим је другачије бити тренер, него играч. Са страхом и тремом сам увек играо фудбал. Кад их нисам имао био сам најгори на терену. И сада имам страх и трему, али ону позитивну која ме неће укочити у свом послу, већ бити додатни мотив за рад.
Признао је Станковић да га је изненадила посета Андрија Шевченка.
– „Шеву“ знам од 2001, сусретали смо се на терену, граду, феноменалан човек и бомба од играча. Дошао је да погелда као селекетор Украјине Шахтјор па изненадио и мене. Виђали смо се много пута у Милану на дербијима. Послао је играчима лепу поруку да се рад исплаћује, да се не одустаје од идеја. Пожелео им је да буду најбољи. Лепо изненађење у сваком случају.
Синиша Михајловић се добро опоравља на клиници у Болоњи, у сталном је контакту
– Чујем се сатално са Михом, има он својих послова сада. Има завршну фазу у болници, антивирусна фаза. Супер је, одличан, пун је елана. Може ми помоћи у тренерској каријери али ја имам свој стручни штаб и доносим одлуке овде. Нисам специјално причао са њим око тренерског посла, већ више како се прави однос са играчима. То његово ценим.
Син Филип му је недавно дебитовао за сениорски тим Инетра иако има 17 година.
– Десио се сплет околности да је трећи голман добио црвени, Хандановић повређен па је Филип био на клупи. Драго ми је због тога јер је све то постигао сам, ја нокат нисам мрднуо. Са 17 година бити на клупи Интера, свака част.
Новаку Ђоковићу је честитао освојен Аустралијан опен.
– Ноле је модел како свако треба да живи, размишља и да се бори – хвали пријатеља Станковић.
