Аплауз скоро 10.000 гледалаца присутних у суботу на стадиону „Рајко Митић“ испратио је улазак у игру капитена Ненада Милијаша, коме је то била јубиларна, 250. утакмица у дресу вољеног клуба.
Капитен за понос један је од бројних епитета који може да иде уз искусног везисту који ће 30. априла прославити 36. рођендан. Уједно, Ненад Милијаш је и рекордер по броју наступа за Црвену звезду откако више не постоји СФРЈ, а укупно заузима 15. место на вечној листи по броју одиграних мечева. Испред њега је легендарни Кирил Дојчиновски са две утакмице више.
Уласком у финишу утакмице са Пролетером, у оквиру 30. кола Суперлиге, Милијаш је дошао до јубилеја за памћење који је увеличан убедљивом победом са 4:0.
Тренутно је на снази његов трећи мандат у дресу вољеног клуба, у који је први пут стигао 2006. године. Тада је све било готово завршено око иностраног ангажмана, али када је стигао позив са Маракане, за Милијаша није било никакве дилеме.
Тако се из Земуна преселио у Љутице Богдана и првих дана 2006. започета је прича за памћење која има три епизоде. Дебитантску утакмицу за црвено-беле одиграо је 18. фебруара 2006. на гостовању Вождовцу, када је Звезда славила са 2:0, док је првенац уписао 11. марта исте године у тријумфу над Радом са 1:0 на Маракани.
У прва два мандата забележио је 194 наступа у домаћем првенству, Купу и УЕФА такмичењима. Био је у клубу у врло тешким тренуцима и показао да му је срце црвено-бело, односно колико воли Црвену звезду.
– Мени је Звезда као кућа. Као у оној нашој песми „Звезда ми је све“. Љубав према клубу је ненормална и велика – умео је да каже Милијаш.
На лето 2009. дошло је време за одлазак у Вулверхемптон и развој иностране каријере, како би квалитет који поседује додатно добио на значају. Вратио се у вољени клуб на лето 2012. и после две сезоне уследиле су нове селидбе у Турску и Кину, да би у фебруару 2017. по трећи пут задужио црвено-белу опрему. Јер, код куће се увек најбоље осећа.
Недуго по повратку, у априлу 2017. године, стигао је до 200. утакмице у Звездином дресу, у победи над суботичким Спартаком (2:1).
– Дебитантску утакмицу ћу наравно заувек памтити, тај меч ми је много битнији од јубилеја, осећао сам неупоредиво већу трему, страх… Долазио сам да гледам Звездине утакмице као навијач, нисам ни сањао да ћу их једног дана играти за црвено-беле, а још мање да ћу доћи до ове бројке. Најтеже, али уједно и најлепше је играти у Звезди која је мени дала много више него што ћу ја икад моћи њој и част ми је што сам овде – поручио је тада Милијаш.
Током играња за црвено-беле освојио је четири титуле и два купа, а са актуелном генерацијом исписао је клупску историју и по томе што је обезбеђено европско пролеће после 25 година, а био је и део екипе која се пласирала у Лигу шампиона.
Головима, асистенцијама и трофејима одавно је постао део црвено-беле историје, док је бројкама додатно заокружио каријеру за памћење. Ненад Милијаш – капитен за понос!
