Фудбалери Црвене звезде вредно су радили протеклих шест дана на Кипру и обавили уводни део зимских припрема како би спремно дочекали све предстојеће изазове у домаћем првенству и Купу Србије. Циљеви су увек добро познати, шеф стручног штаба Владан Милојевић тачно зна шта жели од изабраника у Пафосу, а међу њима је чак 12 играча који су поникли у нашој Омладинској школи.
Велики број талената изашао је из црвено-беле школе, многи су по одласку са Маракане направили и велике каријере, а њиховим утабаним корацима сада ходају наследници.
Александар Станковић, Милош Гордић, Алекса Терзић, Вељко Николић, Југ Станојев, Дејан Јовељић, односно Филип Стојковић, Вујадин Савић, Стефан Хајдин, Горан Чаушић, Славољуб Срнић и Вељко СИмић – ових 12 момака чинило би цео тим састављен од играча пониклих у Омладинској школи, уз једну резерву.
Међу онима који су прикључени првом тиму из млађе селекције су голман Гордић, Јовељић и Терзић, тандем који је већ дуже ради са првотимцима, док су голман Станковић, Николић и Станојев јесењи део провели у Графичару, Звездином Б тиму. Стојковић, Савић, Чаушић, Срнић, Симић и Хајдин су фудбалери који су након стасавања отишли и потом се вратили на Маракану.
Милан Косановић, помоћник Владана Милојевића, истиче колики је значај што је цео тим поникао у црвено-белом сада на припремама у Пафосу.
– То је велики успех Црвене звезде, поготово ако се зна да је тај број, у поређењу са противницима из Лиге шампиона и Лиге Европе, на нашој страни. Кроз јака такмичења праве се резултати, а и омладинци добијају шансу. Повећањем такмичарског квалитета то ће бити све теже, зато сматрам да су сарадња са Графичаром и развој Омладинске школе врло битне ставке прављења играча за Звездин сениорски тим. Сваке припреме су им прилика за стицање искуства, да виде разлику између омладинског и првотимског фудбала, да виде једног Марка Марина или шта су фудбалски трендови… Сматрам да је Звезда на правом путу промоције својих играча из омладинског погона – каже Косановић.
Стручњак специјализован за рад са млађим играчима истиче и зашто је све теже да они добијају прилику на великој сцени.
– Када се прича о Ајаксу и његовим клинцима, стално се величају успеси школе, али сматрам да је Црвена звезда на простору Балкана има доста играча из својих редова. Ми бисмо сви волели да их је још више, али квалитет и озбиљност такмичења као што је Лига шампиона, дозвољавају да, на пример, буде само један Мбапе (рођен 1998) из ПСЖ-а или Енди Робертсон (98) из Ливерпула. У тим тимовима готово нема играча испод 20 година. То је статистички показатељ да млади играчи не праве резултат, али су залог за будућност Звезде. Зато треба бити реалан према њима, они још уче, и постоји дугорочан план развоја до 21-22. године. Немогуће их је стално убрзавати што се код нас ради, постоје екстреми који то могу у 19-20. години због физичких карактеристика, али све остало долази после сходно развоју. Вељко Симић је ’95, Срђан Бабић ’96, Ерик Јирка ’97, то су све момци који у перспективи тек постају прави играчи, а ми хоћемо да их направимо по убрзаном процесу, али времена су се променила. Зато мислим да је сарадња са Графичаром пун погодак и да ће Звезда тек у будућности убирати плодове те сарадње. Стално истичем да смо у Лиги шампиона и већину утакмица одиграли са највећим бројем домаћих играча, најчешће је био Бен присутан од страних фудбалера на терену.
Међу онима који су поникли у нашој школи иза југа Маракане, на Кипру су голмани Александар Станковић и Милош Гордић.
– Тешко је бранити у Звезди, поготово после Борјана који им је сада сигурно добар репер. Када су са њим и када се пореде, могу много да науче. Сви голмани треба да теже том моделу, он је сада неприкосновен, али остали момци кроз утакмице стичу искуство. Борјан је тек у 30. години по доласку у Звезду показао класу и сав свој квалитет. Голманима се свака грешка види, много је „лакше“ постати нападач него бити голман. Треба бити стрпљив према свим тим момцима, а на дугорочном плану се треба ослањати на њих и не треба журити са њима.
Косановић је још једном објаснио колико помаже што играчи могу да наступају за Графичар.
– Николић, Станојев, Јовељић и Терзић су ’99. годиште које надолази. Прва двојица су кроз сениорске утакмице већ стекла искуство, упоредили су припреме на Златибору прошлог лета и ове на Кипру, и кажу да су сада много ближи сениорском фудбалу него раније када је била далеко већа разлика. Јовеља и Терза већ неко време тренирају са нама и од њих очекујемо у будућности да брзу закуцају на врата првог тима.
Често се дешавало да се фудбалери изгубе на прелази из омладинског погона у први тим, јер је тај корак из угла стручњака далеко већи него што изгледа. Тако су се у црвено-бели табор после играња у иностранству вратили Савић, Стојковић, Чаушић и Симић, док су Хајдин и Срнић имали епизоде на домаћој сцени.
– Много је повратника у нашем фудбалу, јер су готово сви очекивали да одмах заиграју за Звезду после омладинаца. Није постојао тај неки други тим у коме би могли да се кале. Треба да се схвати, у врхунским европским тимова, као што су Реал или Барселона, највећи број играча из њихове школе игра у неким другим шпанским тимовима, у филијалама, и онда се враћају. Сарадња са Графичаром функционише одлично, тренирају на нашим теренима, користе све што им је потребно на стадиону и то је прави Б тим Звезде. Много играча ће сада остати на правом колосеку и бити ближе првом тиму него у прошлости када се изгубило доста квалитетних играча.
Један од најближих сарадника Владана Милојевића посебно истиче једну генерацију и шта је додатна разлика у односу на европске ривале.
– Тешко је направити пут за једног играча. Увек наводим генерацију рођену 1984. године, у којој су били Баста, Јанковић, Перовић, Миловановић и остали, они су постали врхунски играчи а прво су провели време у Јединству из Уба. Мало који играч може директно из омладинске селекције у први тим, то су изузеци који потврђују правило. Врхунски фудбалер настаје кроз дуготрајни развој, не можете у 19. години да заокружите циклус стварања, то природа не дозвољава, већ тражи да се сачека неко раздобље. У Енглеској се до 23. године води млад играч, а нама Симић који је ’95. годиште није више млад играч. Ми хоћемо да се такмичимо са Европом, а да не користимо њихов модел. У Звезди је циљ и направити играча, и направити резултат, да се све то наплати, што је далеко теже него ривалима, не само због њихових буџета, него што у њиховим екипама ни нема практично тих младих играча. Зато је кроз Омладинску школу, уз минимална улагања, најбоље избацити играча који после уз прави развој може и да направи резултат, што је врло битно, јер није све само одраз у новцу, а после и да направи трансфер – завршио је Косановић.
