Завршен је и трећи дан зимских припрема на Кипру, други са два тренинга, а поподневни је био и најдужи до сада у Пафосу.
У већ устаљеном термину, нешто мало пре 17 часова, фудбалери Црвене звезде изашли су на терен стадиона „Стелос Курјакидис“ и овај пут неометано, без кише, радили на спровођењу замисли стручног штаба.
Загревање је било уобичајено, трчањем кругова, а онда се прешло на истрчавања уз разгибавање до висине казненог простора. Један део је садржао и прецизна додавања из прве, или уз пријем, и краће деонице трчања уз препреке.
У уводном делу су радило и по линијама тима, те су изабраници Владана Милојевића били одмах подељени на одбрамбену и офанзивну групу.
Дефанзивци су успешно извршавали захтеве који су подразумевали брзу циркулацију лопте, спуштање са три играча и улазак у игру под надзором помоћног тренера Милана Косановића. На другом делу терена су нападачи били подељени у две групе и њихови задаци су били провлачење између линија, избегавање замишљених чувара и завршница.
„Тако је, идемо још, пази офсајд. Добро је, браво“, узвикивао је шеф стручног штаба Владан Милојевић, задовољан како су његови пулени извршавали задатке.
Посебно се радило на решавању међупростора, односно како играти против екипа које се бране, па је акценат зато био на провлачењу офанзиваца кроз већи број замишљених противника, који би могли да их очекују на домаћој сцени у пролећном делу шампионата.
Током сат и по рада део времена је био посвећен и функционалном тренингу. Играчи су подељени у две групе играли такозвани хокеј, што је било врло занимљиво.
Ради се о игри у којој постизање гола важи са обе стране, и предње и задње, пошто су шипке за импровизоване голове биле постављене попреко терена са могућношћу приласка са обе стране. Поента тог дела тренинга је да се добије на дубини, кључно је да фудбалери после максимално три додавања траже дубину терена и да лопта не иде у ноге, већ у простор.
Трећа група је радила интервално трчање као последњу фазу тренинга под надзором кондиционог тренера Ивана Вучетића. У стручном штабу су свесни да данашња структура кретања у фудбалу захтева интервалне методе којима се добија и на брзини и на већој количини трчања, што је показала пракса.
