Није тако давно био 11. јул када је Црвена звезда започела сезону и историјски јуриш ка Лиги шампиона. Овако је протекао наш пут до елите.
Почетак сезоне био је када му време баш и није, усред лета. Прошла је показала да Владан Милојевић и његови пулени могу много, да могу да надмаше неке претходнике и златним словима уткају себе у клупске анале, што су и учинили.
Вратили су најбољи европски фудбал на Маракану. Четири кола и осам утакмица прошли су фудбалери Звезде на путу до групне фазе Лиге шампиона – без иједног пораза.
Ако је неко веровао да би ова генерација нашег клуба могла да се нађе у елитном друштву, у самом европском крему, онда је то тренер Владан Милојевић. Зна колико могу његови момци и када некад нису на висини задатка, и зна да извуче најбоље из свакод од њих, а међусобно поверење најбоље се види на терену.
Све је почело још 11. јула гостовањем Спартаксу из Јурмале, летонском шампиону. Дуел у Риги завршен је без голова, док је у реваншу у Београду било 2:0, а прве голове за Звезду ове сезоне постигли су Ел Фарду Бен и Ненад Крстичић.
Уследио је двомеч са Судувом, литваским шампионом. У оба дуела је црвено-бела мрежа остала нетакнута, а укупним резултатом 5:0 (3:0 на стадиону „Рајко Митић“ и 0:2 у Маријамполу) шампион Србије се пласирао у 3. коло квалификација за Лигу шампиона. Троструки стрелац био је Немања Радоњић, по један погодак дело је Бена и Лоренца Ебисилија.
Елиминација следећег ривала, Спартака из Трнаве, значила је обезбеђивање европске јесени, односно обезбеђивање играња у Лиги Европе, другу годину заредом. Ипак, овај пут је дошао ред на Лигу шампиона.
Жестока борба је била је са словачким прваком. Било је 1:1 у Београду, повела је Звезда голом Бена из пенала, и одмах из следећег напада примила погодак. Исти резултат био је и после 90 минута у Трнави, где је Бен такође затресао мрежу и тада анулирао предност Спартака. Уследили су продужеци и онда је Радоњић закуцао лопту под пречку за плеј-офа. За долазак на корак до снова…
Тактичко надмудривање до најситнијег детаља са Салцбургом на нашем терену завршено је без голова и то је значило да свака победа, или реми са погоцима у реваншу, води Звезду у елитно друштво. Аустријски првак је као домаћин повео пред крај првог и удвостручио предност на самом почетку другог полувремена.
Чинило се тада да је Лига шампиона далеко, али нису тако мислили Владан Милојевић и његови пулени на „Ред Бул арени“. Две асистенције Милоша Дегенека и два трзаја Бена, у размаку од само неколико секунди, уз фанатичну борбеност и неизмерно срце свих наших играча, донели су црвено-бели експлозију у Аустрији и успех који ће се још дуго препричавати, а заувек памтити.
Звезда је у Лиги шампиона!
