Поред мотивисаног и искусног противника који ће желети да пред својим навијачима обезбеди пласман у осмину финала Лиге Европе, Црвена звезда ће морати да савлада и препреку у виду руске зиме.
Међутим, ако је судити по неким утакмицама које је Звезда играла по хладном времену у прошлости црвено-бели не би требало да имају много разлога за бригу.
Мало старији навијачи вероватно веома добро памте први сусрет у четвртфиналу Купа шампиона против Карл Цајс Јене. Сусрет у Немачкој одигран је по јако хладном времену, услови су били изузетно тешки јер је на терен током претходног дана нападала веома велика количина снега, па је наше фудбалере сачекало блато. Домаћин је искористио то што је Џајићу и друговима било потребно време да се прилагоде оваквим условима и постигао је два брза гола.
– Добрим играчима није толико важно у каквим условима играју, само им је потребно мало времена да се прилагоде, да виде како лопта одскаче по блатњавом или терену прекривеним снегом – присећа се учесник те утакмице Станислав Караси:
– Како је утакмица одмицала било нам је све лакше да играмо, адаптирали смо се на ниску температуру, престали смо да се упуштамо у сувишне дриблинге и заиграли смо конкретније.
Звезда је у 42. минуту смањила резултат на 2:1 голом Слободана Јанковића, а у наставку је искористила иницијативу и стигла до изједначења у 52. минуту голом Драгана Џајића. Нажалост, стрелац другог поготка је убрзо потом зарадио искључење па су изабраници Миљана Миљанића морали да се посвете одбрани свог гола. У самој завршници утакмице домаћин је успео да постигне и трећи погодак, али утисак који је Звезда оставила на терену који је много више одговарао домаћину давао је разлог за оптимизам пред реванш. И без помоћи најбољег играча Драгана Џајића Звезда је декласирала немачку екипу у Београду са 4:0 головима Ђорића, Филиповића, Остојића и Карасија.
Једну од највећих победа у историји Црвена звезда је остварила у Купу европских шампиона 1987. године против Реала из Мадрида. Овај историјски дуел одигран је по леденом времену и Звездини фудбалери су се далеко боље привикли на услове од играча Краљевског клуба.
– Непосредно пре почетка утакмице наш економ нам је прилагодио крампоне тако да смо могли много лакше да се крећемо на терену од нашег противника. То смо искористили на најбољи могући начин. Водећи гол сам постигао веома брзо, навијачи нису још ни престали да славе, а Жарко Ђуровић је дао и други. На полувреме смо отишли са предношћу од 3:0 – евоцира успомене Бошко Ђуровски.
Међутим, искусна екипа Реала у другом полувремена је заиграла боље.
– Верујем да су се и наши ривали у паузи консултовали и заменили опрему те су у другом делу много боље изгледали на терену. Забележили смо велику победу, али могли смо и морали и убедљивије да славимо – рекао је Ђуровски.
Уго Санчез је у 66. минуту смањио на 3:1, а налет противника зауставио је Дика Стојановић одбранивши пенал. Милан Јанковић је у 80. минуту са беле тачке донео нову предност од три гола, али Санчез је другу прилику да изведе једанаестерац много боље искористио у 87. минуту.
Звезда је последњу фебруарску утакмицу у Европи одиграла 14. фебруара 1962. године у четвртфиналу Купа сајамских градова. У питању је била реванш утакмица против шпанског Еспањола, а терен стадиона ЈНА био је готово у потпуности прекривен снегом. Ипак, ово није сметало црвено-белима да демонстрирају силу и декласирају шпански клуб резултатом 5:0 и на тај начин надокнаде минус од једног гола из прве утакмице.
На терену „ВЕБ Арене“ у Москви ове среде вероватно неће бити снежног покривача, али поред тога утакмица ће се играти по изузетно ниској температури јер се у време одигравања утакмице најављује -18 степени. Нека се и овог пута историја понови!
