ФК Црвена звезда је одлучио да се обрати Суперлигашима поводом најављених промена Статута ФСС.
ЧЛАНОВИМА СУПЕРЛИГЕ СРБИЈЕ
Поштовани,
Сходно последњим дешавањима у фудбалској организацији и доношењем појединих одлука од стране председника ФСС, неопходно је сазивање седнице Извршног одбора Заједнице Суперлиге Србије на којој би се дискутовало о многим важним питањима и где би требало донети одређене веома важне одлуке које су у интересу фудбала.
Нажалост, мишљење и ставови клубова Суперлиге Србије постали су небитни, одлуке које се доносе нису у интересу фудбала и развоја фудбалског спорта, већ се само испуњавају жеље председника ФСС Славише Кокезе. Цела фудбалска организација сведена је на самовољу једног човека, председника ФСС.
На овај начин потцењени су сви клубови Суперлиге, људи који их воде и улажу значајна лична средства у њихово функционисање. Међу клубовима Суперлиге мора постојати консензус и отворена и искрена дискусија, са циљем њиховог унапређења.
Председник ФСС жели да руководи клубовима и удружењем клубова Суперлиге на начин да се по његовом налогу заказују седнице Скупштине Заједнице, на којима би се доносиле одлуке по његовој жељи и директиви, без икаквих разговора са клубовима и поштовања њихових ставова и мишљења. Последњи у низу је покушај, кроз наређење председника, да се на брзину, у року од 5 дана, организују скупштине Суперлиге и Прве лиге Србије, ван свих статутарних рокова који предвиђају минимум од 7 дана за достављање позива са комплетним материјалом за седницу.
Остваривање општих интереса, заједничких циљева и заједнички рад на свим проблемима са којима се сусрећу клубови не постоји, јер се ради на потпуном разједињењу клубова, како би председник ФСС успоставио потпуну контролу над клубовима, који постају полигон за испуњавање његових жеља и идеја које немају апсолутно никакву оправданост.
У последњих годину дана урушен је систем и сврха Фудбалског савеза Србије, чији је основни принцип постојања организација и уређење фудбалског спорта у Републици Србији, који би требало да функционише као неполитички и недобитни спортски савез, заснован на принципима интегритета и спортског духа и у складу са принципима фер плеја.
Читав Фудбалски савез сада функционише као приватно власништво једног човека, који у томе види само сопствени интерес. Организација је реч која не постоји због губљења система, јер се све заснива на његовим налозима и наређењима и све се решава под флоскулом „рекао Кокеза“.
Сви чланови Фудбалског савеза су застрашени, здраве и нормалне дискусије међу члановима више нема и забрањено је исказивање сопственог мишљења, јер ако мишљење било ког члана није у складу са мишљењем председника, такав члан се одмах сматра неподобним и одмах се на перфидне начине приступа његовом удаљењу из фудбалске организације.
Спортски дух, поштовање и принципи фер плеја су потпуно маргинализовани, а уведени су принципи једноумља, неспортских и нечасних радњи засновани на лобирању методама застрашивања.
Сви органи Фудбалског савеза имају само формалну улогу јер се ни једна битна одлука не доноси како би требало, на седницама тих органа, него по наређењу председника.
Извршни одбор Фудбалског савеза, као извршни орган, састаје се само формално и на седницама нема дискусије већ се само читају унапред припремљене одлуке по налогу председника.
Одбор за хитна питања (читај: председник) доноси све важне одлуке углавном без састајања његових чланова, као да су сва питања у фудбалу толико хитна, из чега се недвосмислено види да се све ради формално и по наређењу и жељи једног човека.
Све остале комисије и статутарна тела савеза не доносе своје одлуке без „консултација“ са председником чиме је изгубљена сврха њиховог постојања.
„НЕЗАВИСНИ“ АРБИТРАЖНИ СУД ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ
Арбитражни суд, који је заснован по принципима УЕФА и ФИФА и Закону о арбитражи Републике Србије, ради решевања спорова између чланова Фудбалског савеза Србије од његовог оснивања 2014. године. Радио је врло квалитетно и независно све до децембра 2016. године када су, без образложења, смењени сви арбитри као и председник суда, иначе дугогодишњи и признати стручњаци из области права. Ово је био први корак показивања силе председника према људима који су желели да остану непристрасни и независни у доношењу одлука.
Наравно уз смену свих арбитара приступило се и доношењу „новог“ Правилника о раду Арбитражног суда, који је урађен по мери председника и усвојен подразумева се на Одбору за хитна питања.
Иако је свим позитивним прописима УЕФА и ФИФА обавезно да, приликом формирања листе арбитара, своје предлоге за арбитре дају удружења професионалних клубова и Синдикат професионалних играча (што је у потпуности испоштовано приликом формирања Арбитражног суда), овог пута су ван свих прописаних оквира за избор арбитра изопштени и удружења клубова и професионалних играча. Ово је довело до тога да је, по жалби Синдиката професионалних фудбалера међународним организацијама ФИФПро, ЕЦА, ЕПФЛ и УЕФА, сазван хитан састанак са представницима ових организације, на коме је утврђено да удружења клубова и играча морају бити уважена и доставити своје предлоге за одговарајући број арбитара. И поред овог упозорења Фудбалски савез Србије исто није уважио и дозволио клубовима да доставе предлоге за избор арбитара, чиме су грубо прекршени сви прописи и налози међународних организација.
НАКНАДЕ ОД ОСТВАРЕНИХ ТРАНСФЕРА
Правилник о регистрацији, статусу и транасферу играча Фудбалског савеза Србије у члану 72. предвиђа обавезу свих клубова да 2% од сваког оствареног трансфера уплате на рачун Фудбалског савеза Србије и да ће се наведена средства користити за развој фудбала у Србији. Није нам познато да и један савез у Европи на овај начин рекетир своје клубове. Чињеница је да је Фудбалски савез Србије по овом основу до сада прикупио значајна средства, а ни један једини динар није уплаћен ни једном клубу нити је употребљен за финансирање одређених пројеката, који би допринели развоју фудбала у Србији. Оваквим, врло ефикасниим и легалним „рекетирањем“ клубова по идеји председника, само се додатно осиромашују ионако већ сиромашни клубови. Уместо да Фудбалски савез ради на стварању амбијента и законских оквира за квалитетније пословање клубова и помаже клубовима у остваривању позитивних такмичарских и пословних резултата, као што раде сви савези на свету, он узима средства чиме додатно отежава функционисање и директно утиче на њихово урушавање.
Поред наведеног по ступању председника ФСС на функцију, удружењима клубова је одмах одузето право наплате дисциплинских казни по одлукама Дисциплинске комисије. Овај вид наплате средстава је био веома добар јер су клубови за дисциплинске прекршаје које учине на утакмицама новчане казне плаћали својим удружењима, које су се касније равномерно делиле свим клубовима, а постојао је и план да се на тај начин остварена средства уплате клубу који је остварио прво место на фер плеј табели, чиме би се додатно стимулисало фер плеј понашање. Међутим, очигледно је да Фудбалски савез идеје које стимулишу фер плеј као један од основних принципа спорта баш и не занимају, већ само наплата дисциплинских казни и увећање сопствених прихода.
ОДУЗИМАЊЕ ТВ ПРАВА КЛУБОВИМА СУПЕРЛИГЕ СРБИЈЕ
Најновијом одлуком, наравно опет Одбора за хитна питања по налогу председника, ван свих прописаних рокова (30 дана од почетка такмичења), измењене су Пропозиције за такмичење у Суперлиги Србије и обрисане одредбе којима је било дефинисано право клубова да продају сопствена права на ТВ преносе својих утакмица у Суперлиги. Оваквом одлуком ФСС је извршио директан удар на клубове Суперлиге, узимајући им и оно мало што од продаје наведених права остварују. Овакава одлука противна је свим моралним и логичним принципима јер ФСС, на овај начин, клубовима узима продају сопственог производа. Вероватно ће ФСС помислити „како то УЕФА продаје ТВ права на европска такмичења, онда ћемо и ми за такмичења у Србији“. Да, али УЕФА такмичења имају сасвим други смисао од националних и скоро нигде у Европи не постоји случај да клубови, односно њихова удружења, не продају ТВ права, већ да то ради фудбалски савез. Евидентно је да и ова, као и све претходне одлуке, имају за циљ уништавање клубова и фудбала уопште. Поставља се логично питање ко у фудбалској организацији због кога постоји, клубови због Савеза или Савез због клубова? На крају, актуелно руководство савеза не сме заборавити чињеницу да је то савез ФУДБАЛСКИХ КЛУБОВА и да без њих он не може постојати.
ОСНИВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ УДРУЖЕЊА КЛУБОВА СУПЕРЛИГЕ И ПРВЕ ЛИГЕ
Председник ФСС је НАРЕДИО да Заједница клубова Суперлиге и Прве лиге Србије, кршећи сопствене статуте, закажу седнице скупштине и оснују ново јединствено заједничко удружење, а да се постојећа удружења која су основали клубови угасе, јер им је претходно, личном одлуком, одузео право на продају сопствених ТВ преноса. Очигледно је да се овде ради о примени силе јер је познато да су наведена удружења независна правна лица и пуноправни чланови ФСС и никаква одлука не може бити донета уколко о њој нема дискусије између клубова који су оснивачи своји удружења, а која мора бити у интересу фудбала. Овакво удруживање лига има своје и добре и лоше стране али су, пре доношења одлуке, потребне веома темељне анализе и дискусија између клубова. Ово је још један показатељ непоштовања клубова и њихових удружења од стране ФСС и укидање права на мишљење и одлучивање у соственим органима.
НАЦРТ НОВОГ СТАТУТА ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ
Последња у мору чувених одлука, опет наравно Одбора за хитна питања, је и доношење нацрта новог Статута ФСС, без икаквих консултација са било којим чланом ФСС и његово формално стављање на јавну расправу, која нема никакав смисао јер је сваки документ до сада који се налазио на јавној расправи усвојен у свом изворном издању. Из новог нацрта Статута апсолутно је и не двосмислено видљива жеља за успостављањем апсолутне власти и прилагођавањем највишег акта фудбалске организације једном човеку, који новим статутом има сва права, а ни једну обавезу.
Члан 7.
Списак чланова
Чланови ФСС су:
а)Територијални фудбалски савези:
– Фудбалски савез Војводине са седиштем у Новом Саду;
– Фудбалски савез Косова и Метохије са седиштем у Косовској Митровици.
– Фудбалски савез региона Западне Србије са седиштем у Крагујевцу;
– Фудбалски савез региона Источне Србије са седиштем у Нишу.
– Фудбалски савез Београда са седиштем у Београду.
б) Фудбалски клубови су чланови ФСС регистровани код једног од наведених савеза, а, учесници су:
– Суперлиге;
– Прве лиге „Србија“;
– Српске лиге;
– Зонске – покрајинске фудбалске лиге;
– Окружне – подручне – градске фудбалске лиге;
– Међуопштинске фудбалске лиге;
– Општинске фудбалске лиге;
– Лиге млађих категорија (пионирске, кадетске и омладинске);
– Футсал лиге (које се играју по правилима игре за футсал, која издаје Извршни комитет ФИФА);
– Женске фудбалске лиге;
– Лига фудбала на песку;
в) Удружења:
– Удружење клубова“Суперлиге“ и Прве лиге „Србија“ са седиштем у Београду,
– Удружење фудбалских репрезентативаца.
Остале спортске организације из области фудбала могу затражити пријем у чланство у складу са овим Статутом.
Овим чланом предвиђа се ново удружење које на дан доношења нацрта још увек не постоји, што показује да ФСС, без икаквог разлога, новим Статутом више не препознаје своје дугогодишње чланове Заједницу фудбалских клубова Суперлиге Србије и Удружење клубова прве лиге Србије. Поставља се питање шта је намера ФСС, да ли на овај начин, без икаквог основа кршећи сопствене и законске прописе, из свог чланства искључује наведена удружења?
Члан 18.
Удружења клубова
Удружења клубова у одговарајућим лигама, остварују посебне потребе и интересе клубова, остварују заједничке активности од интереса за рад клубова, изграђују ставове и дају мишљења и предлоге о питањима рада савеза, врше избор органа удружења и обављају одговарајуће послове у вези са спровођењем такмичења која су им поверена.
Лиге или друга удружења чланова ФС Србије биће подређена и призната од стране ФС Србије. Статут и други прописи ФС Србије дефинишу област, овлашћења, права и обавезе ових удружења.
ФС Србије одобрава Статут, правилнике и пропозиције ових удружења.
Права, обавезе и одговорности удружења клубова у питањима из надлежности органа територијалних савеза у организовању и вођењу такмичења одређених територијалних лига одређују се актима тих територијалних савеза о поверавању вршења тих послова и задатака.
Удружења чланова ФСС настају слободним удруживањем и не могу бити подређена, већ само као чланови морају поштовати прописе ФСС, а обзиром да оваква удружења представљају посебна и независна правна лица, одобравање њиховог статута не може бити вршено од стране ФСС, већ од стране надлежних државних органа Републике Србије, само морају бити усклађена са актима ФСС.
Члан 35.
Скупштину чине представници (делегати) чланова ФСС на основу структуре и броја утврђених овим чланом Статута.
Скупштина ФСС броји 49 чланова и чине је представници по структури и броју: ФС Војводине (5), ФС Косова и Метохије (1), ФС региона Источне Србије (5), ФС региона Западне Србије (5), ФС Београда (5), Стручно-струковна организација фудбалских судија (1), Стручно-струковна рганизација фудбалских тренера (1), футсала (1), женског фудбала (1), удружење фудбалских репрезентативаца (3), стручна служба ФС Србије (3) и Удружење клубова“Суперлиге“ и Прве лиге „Србија“ (7).
Статус клуба из става 2. овог члана, одређује се према лиги у којој се клуб такмичи у време одржавања изборне Скупштине.
Извршни одбор ФС Србије, својом одлуком, именује онолико делагата у Скупштину ФС Србије, колико је потребно да би укупан број делегата Скупштине био 49.
У наведеном члану, који дефинише структуру и број чланова Скупштине као врховног органа ФСС, број делегата у Скупштини је драстично смањен, са садашњег броја од 107 делегата нови Статут предвиђа укупно 49 делегата. Од наведеног броја делегата опет се помиње Удружење клубова Суперлиге и Прве лиге Србије, које у овом тренутку не постоји, а које даје 7 делегата, што значи да би 32 клуба Суперлиге и Прве лиге давало само 7 делегата, што је апсолутно неприхватљиво. Такође, 3 делегата у скупштини даје удружење фудбалских репрезентативаца чије постојање још увек није познато, као и стручна служба ФСС која даје 3 делегата, за коју не постоји правна могућност за чланство у скупштини јер лица која обављају послове у стручној служби нису чланови ФСС већ само запослени, чији се однос регулише Уговором о раду.
Члан 73.
Коришћење медијских права
ФСС је власник свих права која произилазе из такмичења и осталих догађаја из њихове конкретне надлежности. Та права, између осталог, обухватају сва финансијска права, аудиовизуелне, односно, телевизијске и радио снимке, права репродукције и преношења, мултимедијална права, маркетиншка и рекламна права и јединствена права, као што су права везана за амблеме и права која потичу из Закона о ауторском и сродним правима, интернет права, као и права везана за клађење на резултате фудбалских утакмица.
Извршни одбор ће одлучити како и у којој мери ће се ова права користити и саставиће посебне правилнике за ова права. Извршни одбор ће сам одлучивати да ли ће се ова права користити ексклузивно, или заједно са трећом страном, или у потпуности преко треће стране. Извршни одбор може својом одлуком део прихода од ових права уступити асоцијацијама професионалних клубова.
Статутарно дефинисање коме припадају медијска и сва друга права која проситичу из такмичења, као и дефиниција да се ДЕО права може уступити асоцијацијама – удружењима клубова.
Члан 76.
Сходно одредбама Закона о спорту Републике Србије, клубови који се такмиче у професионалним спортским лигама, морају бити организована као привредна друштва.
Да би се клуб такмичио у највишем рангу такмичења – Суперлига Србије, пре почетка такмичења мора депоновати одговарајућу суму на рачун ФСС, а као вид гаранције за такмичење у Суперлиги.
Извршни одбор ФСС пред почетак сваке такмичарске сезоне, посебном одлуком утврђује висину гаранције из става 2. овог члана.
Члан 85.
Извршни одбор доноси следеће мере за примену Статута: суспендовање органа савеза и организација, одређивање привременог органа руковођења савезом или удружењем у одређеном времену, расписивање избора за органе савеза и удружења из реда чланова ФС Србије.
Пре доношења мера из става 1. овог члана, Извршни одбор упућује писмено упозорење субјектима из чл. 82. став 3. и 83. са тачним роковима за исправљање недостатака који су довели до повреде Статута.
Наведена одредба је у потпуности незаконита јер није могуће да једно правно лице уводи привремене мере другом посебном правном лицу.
Из свега напред наведеног евиденто је и може се закључити да се ствара атмосфера и окружење за владавином једног човека који жели апсулутну власт, руковођење и контролу над свим клубовима. Оваквим поступањем у потпуности се дисквалификују сви демократски принципи код доношења одлука, а мишљење и ставови клубова, који чине есенцију фудбалског спорта, ниподаштавају се и занемарују у потпуности.
Сви представници клубова Суперлиге Србије су предуго у фудбалу и превише енергије и времена улажу да би на овакав начин потцењивали сами себе и своје клубове. Овакво поступање Славише Кокезе представља директно вређање здравог разума и исмевање свим чиниоцима у фудбалској организацији Србије.
Из свих наведених разлога позивамо све представнике клубова, којима је важан интерес српског фудбала, његов напредак и развој професионалних клубова, да у отвореним разговорима на седницама Извршног одбора нашег удружења Заједнице Суперлиге Србије, водећи здраву и аргументовану дискусију, дођемо до заједничких одлука, изразимо став и остваримо заједничке циљеве и тиме спречимо испуњавање жеља Славише Кокезе, које води у диктатуру и једноумље, где ће неминовно цех платити целокупан српски фудбал.
Београд, 26.07.2017.
ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“
