пише: Жарко Дапчевић – Даба
Пар утакмица у задњих месец дана које је Црвена звезда одиграла је обележио јунак ове наше приче, Немања Дангубић који је два дана пре свога рођендана (данас пуни 24 године па нека му и ова прича буде наш рођендански поклон) одиграо најбољу партију ове сезоне и са постигнутих 12 поена био један од најбољих актера на другој финалној утакмици Јадранске лиге на којој је Звезда победила Цедевиту са резултатом 84:73 и повела са 2:0 у финалној серији.
Пре непуних месец дана у 27. колу Евролиге Црвена звезда је одиграла још један меч за памћење, али овога пута на велику жалост њених навијача после 45 минута дивовске борбе Принтезис, кошаркаш Олимпијакоса, кошем три секунде пре краја продужетка им је одузео прилику за славље, а Звезди и можда одлучујућу победу за пролазак у топ 8.
Након ове спектакуларне утакмице испливао је један заиста интересантан и необичан податак за Риплијеву рублику „Веровали или не“. Наиме један од најбољих европских кошаркаша данашњице легенда Олимпијакоса и уопште кошаркашка легенда Василис Спанулис после пуних 14 година и одиграних 243 меча у Евролиги није се уписао у стрелце на једној евролигашкој утакмици. Последњи пут када се то десило је било сада већ давно 11. новембра 2003. на утакмици између Марусија и Нимбурка коју је Маруси решио у своју корист резултатом 86:70.
Спануслис је на утакмици са Црвеном звездом провео на паркету 16 и по минута и имао је три покушаја за три поена, а највећи кривци за овај несвакидашњи детаљ су Звездини специјалци за одбрану Бранко Лазић, Звездин министар одбране и Немања Дангубић, његов будући наследник, који су били задужени за чување најбољег играча Олимпијакоса.
Ово је прича о једном члану тог чувеног двојца Радоњићевих специјалаца за одбрану. Доласком у Црвену звезду и под будним оком Дејана Радоњића Немања Дангубић осим својих фантастичних физичких предиспозиција када је скок игра у питању је до савршенства довео и одбрану и чување најбољих противничких играча.
А пут до Радоњиног специјалца је ишао преко Хемофарма и Меге, али да кренемо редом.
Немања Дангубић је рођен 13. априла 1993. године. Са девет године је почео да се бави кошарком, иако је као мали маштао да буде фудбалер тачније да буде голман међу стативама и да он буде тај задњи бедем одбране који ће чувати гол од противничких нападача. Као и у случају Стефана Јовића и Немањи је судбина неменила ону другу већу и мало тежу наранџасту лопту, али му је и једним делом испунила жељу. Није у фудбалу како је као дечак маштао, али је зато у кошарци постао последњи бедем одбране од противничких нападача.
Прво је тренирао тенис, али је на наговор свог професора физичког васпитања Владимира Илића који је препознао у њему таленат за кошарку, кренуо да се активно бави овим спортом.
Почео је у панчевачком Крис Крос клубу 2002. године и ту је остао све до 2010. године када је на финалном турниру јуниора Војводине одржаном у Суботици проглашен за најбољег играча. То није промакло скаутима Хемофарма, па је на позив Жарка Вучуровића са Хемофармом отишао на турнир у Пулу где је једноставно натерао челнике Хемофарма да га доведу у своје редове. И те 2010. године он прелази у Вршац где наредне 2011. године са јуниорском екипом Хемофарма постаје првак Србије.
За први тим Хемофарма дебитује у сезони 2011/12 и то у првом колу Аба лиге 08. октобра 2011. године када је Црвена звезда победила Хемофарм са резултатом 104:89, а Немања Дангубић поред тога што је дебитовао забележио и своје прве поене у сениорској конкуренцији (5 поена).
Те сезоне Немања Дангубић ће за Хемофарм одиграти 39 утакмица и постићи 156 поена (Аба лига, Куп, Првенство), да би у следећој сезони 2012/13 прешао у Мегу.
Мега је те сезоне играла домаћу лигу, па потом и Суперлигу Србије, а Немања Дангубић је био један од њених најбољих играча. За тим Меге је одиграо 43 утакмице и постигао 384 поена. И следеће сезоне под диригентском палицом Дејана Милојевића Немања напредује из утакмице у утакмицу и постаје играч око кога ће се многи тимови отимати.
У сезони 2013/14 Немања Дангубић за Мегу је одиграо 45 утакмица и постигао је 474 поена. Са Мегом је те сезоне стигао и до финала Купа Радивоја Кораћа, али је у узбудљивој завршници његов тим изгубио од Црвене звезде са резултатом 81:80.
Оно што је тада изгубио, надокнадиће већ следеће сезоне када је у јулу месецу 2014. године из Меге прешао у Црвену звезду. Стицајем околности моја маленкост се нашла у просторијама клуба једног јулског понедељка те 2014. године када ми је један функционер клуба саопштио да је Дангубић постао Звездин играч и да ће кроз пар дана то бити и јавно саопштено. Морам признати, с обзиром да сам пратио његове партије у Меги, да ми је срце брже закуцало од среће јер сам апсолутно знао да стиже велико појачање.
У дресу Црвене звезде Немања Дангубић је дебитовао у првом колу Аба лиге 3. октобра 2014. године у Пиониру (сада хали „Александар Николић“) када је Звезда угостила Бугарску екипу Левски из Софије. Звезда је на том мечу славила убедљиво са резултатом 85:55, а Дангубић са својих 10 поена био један од најзапаженијих играча на терену.
У својој првој сезони у дресу Црвене звезде одиграо је 77 утакмица и постигао 438 поена, освојио Куп Радивоја Кораћа, Аба лигу и домаће првенство и био део тима који ће златним словима бити записан у Звездиној историји. Његове игре, залагање и физичке предиспозиције које је презентовао навијачима Звезде су биле довољне да га на прву лопту заволе и од милоште назову Звездиним небеским скакачем.
На утакмици домаћег првенства у Панчеву између Тамиша и Црвене звезде навијачи Звезде из Панчева су свом суграђанину поклонили мајицу као мали знак пажње и захвалности за игре у црвено-белом дресу, што је још један од показатеља како је популарни Данга врло брзо освојио срца Звездине публике.
У сезони 2015/16 када се очекивао још већи Дангин искорак, негде на почетку сезоне, доживео је повреду кука на једном тренингу и та повреда га је одвојила два месеца од паркета, али се Данга није предавао и поручио је свима да ће се вратити јачи него икада. Тако је и било, Данга се вратио и полако је враћао ону своју стару препознатљиву форму и са својим саиграчима писао нове златне редове Звездине историје, пласман у топ 8 Евролиге, одбрана Аба лиге и домаћег првенства.
И поред тешке повреде Немања Дангубић је одиграо 52 утакмице и постигао 279 поена.
Пред почетак ове сезоне Немања Дангубић је заједно са својим саиграчем Марком Симоновићем продужио уговор са Звездом до 2018. године.
И у новој сезони Данга је почео одлично, заједно са својом Звездом је правио чуда по Европи, падали су европски великани Реал, Макаби, Барцелона, ЦСКА, Фенербахче, а њихови најбољи играчи су били „уштоповани“ управо од Звездиног двојца Дангубића и Лазића. После историјске победе Звезде над Макабијем у Тел Авиву почетком ове године Немања је доживео још једну неугодну повреду тетиве која ће га одовјити од паркета на месец и по дана што се итекако осетило у игри Црвене звезде. Али Данга се поново вратио још јачи, још бољи, још спремнији и цех су платили прво Маркус Вилијамс, његов бивши саиграч, у првој полуфиналној утакмици између Црвене звезде и Будућности, па затим и најбољи европски играч данашњице Василис Спанулис.
Звезда је несрећним стицајем околности изгубила меч, али је добила свог Дангу у пуном сјају.
За Црвену звезду је одиграо 177 утакмица и постигао 1029 поена, а данас га чека наставак финалне серије у Загребу где би на најбољи могући начин са шампионским прстеном могао да обележи свој рођендан и одличну Звездину сезону.
Жарко Дапчевић – Даба
Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.
“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”
