На данашњи дан 2008. године, заувек нас је напустила прва Звездина звезда и фудбалер који је учествовао у стварању Црвене звезде – Рајко Митић.
Легендарни фудбалер Црвене звезде Рајко Митић, рођен је у селу Долац, близу Беле Паланке деветнаестог новембра 1922. године. За најтрофејнији српски клуб у коме се прославио и стекао статус прве Звездине звезде одиграо је на позицији десне „полутке“ 572 утакмице и постигао 262 гола. Због великог џентлменства које га је красило на терену и ван њега важио је за омиљеног фудбалера.
Рајко је почео да игра фудбал на ливадама београдског насеља Кошутњак, да би 1940. године у утакмици против екипе земунског Витеза у којој је постигао пет голова, забележио први сениорски наступ за екипу БСК-а. Наредне године, по избијању Другог светског рата на просторима Србије, његов спортски развој стагнира све до 1944. када заједно за Ђајићем и Језеркићем наставља да игра фудбал. Црвено-бели дрес носио је пуних четрнаест сезона, од оснивања 4. марта 1945., па све до новембра 1958. године, када се од најдражег дреса опростио у финалу купа против мостарског Вележа (4:0). Био је капитен Црвене звезде коју је предводио до шест титула шампиона (1946, 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959.) док је два трофеја мање „подигао“ у националном Купу. Велики спортсмен и прва звезда нашег „сазвежђа“ урадила је 7. априла 1958. године, нешто о чему се и дан данас прича. Наиме у првенственом сусрету против Сплита двадесетак минута пре краја каменица која је долетела из гледалишта, погодила је у главу Бору Костића, након чега је „Велики“ Рајко повукао екипу са терена. Дисциплински суд ФСЈ казнио је због тога све играче нашег тима изузев Беаре и Костића једномесечном суспензијом.
По окончању каријере, од 1960., па у наредних шест година, Митић се налазио на челу стручног штаба Црвене звезде, да би након тога три године био члан комисије Фудбалског савеза Југославије за састав репрезентације.
Велика љубав поред фудбала, била му је и новинарство, па је још за време активног играња био коментатор београдског „Спорта“, да би се касније потпуно посветио журналистици радећи у магазину „Темпо“ у коме је и након пензионисања 1983. године, остао активан.
Велемајстор фудбала са животне сцене сишао је 29. марта 2008. године оставивши иза себе неизбрисив траг у нашем клубу и нашој земљи.
