На данашњи дан 2005. године Црвена звезда је одиграла феноменалну утакмицу против италијанске Роме и у Београду славила победу од 3:1.
Куп УЕФА, групна фаза, четврто коло. Црвена звезда пред пуном Мараканом дочекује лидера на табели, Рому, и покушава да освоји свој први бод у овом такмичењу.
Хладни децембарски дан није сметао Звездиним навијачима да попуне трибине највећег српског стадиона, а Црвена звезда им се на прави начин одужила. За Рому те вечери није наступао Франческо Тоти, али је римска екипа у првом делу утакмице показала да је с правом фаворит групе у којој се налазила и Црвена звезда. Нонда је римљање довео у предност у 23. минуту, али тај моменат није обесхрабрио изабранике Валтера Зенге. Напротив!
Вече свог живота, можда и каријере, тада је имао наш центарфор Никола Жигић. Високи нападач је најшре у 37. минуту након центаршута Бошка Јанковића донео Звезди изједначење. На терену се водила велика борба, а црвено-бели су у 77. минуту успели да поведу! Жигић је пронашао самог Милана Пуровића на ивици казненог простора са десне стране, а Пуровић је силовито шутирао из нимало лаке ситуације и успео да затресе мрежу! Уследила је права експлозија на стадиону, а једино питање гласило је: да ли ће Звезда успети да сачува предност и оствари веома велику и важну победу. И док су погледи навијача из секунде у секунд лутали ка семафору који одбројава време, један фудбалер је ставио тачку на неизвесност. Никола Жигић је прихвати лопту дубоко на половини противника, окренуо се, повукао, избегао клизећи старт једног фудбалера Роме, погледао у гол и нациљао супротан угао. Са велике дистанце – право под пречку. Голчина! А на трибинама, транс!
Црвена звезда је овом победом увећала себи шансе за пласман у наредну фазу такмичења и прво Звездино пролеће у Европи после много година. Од тог успеха делили су је минути, али…
