Током године у Звезди су се искристали тандеми које дају посебну снагу нашем тиму. Наредних недеља ћемо вам из другог угла представити двојце који на терену и ван њега функционишу на шампионском нивоу.
Тандем који је данас пред вама је у свакој прилици насмејан и увек расположен за шале. Ипак, на терену су сурови професионалци који последњи атом снаге дају како би донели радост Звездиним навијачима. Ван терена најбољи пријатељи. Мичел Доналд и Дамјан Ле Талек кроз разговор о (не)фудбалским темама представиће вам се у нешто другачијем светлу.
Овом двојцу путеви су се укрстили 2014. године када су заиграли за руску Мордовију.
– Стигли смо у Саранск истог дана. Видео сам Мичела на аеродрому, иако се тада нисмо познавали – открива Ле Талек податак који је изненадио и Доналда.
– Заиста си ме видео на аеродрому? И ниси ми се ни јавио? И за мене је новост да смо истог дана допутовали на потписивање уговора, заиста то нисам знао. Неколико дана након тога, када смо се прикључили екипи одмах сам почео да разговарам са Дамјаном. Када си нов у иностраном клубу само тражиш неког ко говори енглески, ко је у сличној позицији као и ти и ко може да те разуме – рекао је Доналд.
Прави пријатељи постали су тек по доласку у Београд.
– Истина је да сам дружење са Мичелом започео само зато што је говорио енглески. Касније се испоставило да смо постали прави пријатељи, али у Русији смо више били познаници које је повезала иста ситуација у којој се налазе. Мало играча у Мордовији је говорило енглески и били смо осуђени један на другог – у шаљивом тону рекао је Ле Талек.
– Не љутим се на Дамјана кад то каже јер је у праву. Нас двојица смо у Русији били познаници који понекад оду на кафу или ручак, попричају после тренинга и то је било све. Тек долазак у Звезду нас је зближио и зато могу да кажем да ми је овај клуб, осим трофеја и професионалног успеха, донео нешто пођеднако вредно, правог пријатеља – наставио је Доналд.
Доналд не жели да преузима заслуге за долазак Ле Талека у Звезду.
– Нисам га уопште убеђивао да дође. Једина ствар коју сам урадио пре Дамјановог доласка била је та да сам му рекао каква је ово екипа. Напоменуо сам колико је Звезда велики клуб, да нас прати много скаута и да играчи одавде имају шансу да оду у неке од најјачих лига. Дамјан зна много о фудбалу тако да је био упознат са Звездином историјом, то није било потребе ни да спомињем. Иако сам знао да је он добар играч и да ће допринети екипи нисам ја био тај који је у Звезди први споменуо његово име. Тренер Миодраг Божовић је једног дана дошао и питао ме шта мислим о томе колико би Дамјан помогао екипи. Био сам одушевљен идејом и после тога сам почео веома често да га спомињем. И то сам радио само због његових одличних фудбалских вештина, не због људских карактеристика. Он уопште није добра особа – нашалио се Доналд.
Ипак, Доналдова улога у овом трансферу је много већа.
– Да Мичел није био у Звезди сигурно не бих дошао зато што нисам познавао екипу. Знао сам име и успехе које је клуб остварио у историји, али није ми приоритет био да дођем у Србију. Желео сам да останем у Русији, али ту је Мичел одиграо велику улогу. Две, три недеље смо разговарали, имао је стрпљења да ми говори о свему што ме чека уколико дођем у Београд. Видео сам колико је он задовољн и срећан и то ми је много помогло да преломим и потпишем за Звезду – пренео је Ле Талек.
Долазак у Звезду испоставио се као прави потез, и за клуб и за двојицу фудбалера.
– Београд је потпуно другачији и у односу на Украјину и на Русију где сам раније играо. У Саранску смо имали два или три ресторана, док сам у Украјини живео у малом месту са једним кафићем и нисам имамо како да утрошим слободо време. Морам да признам да је живот у тамо био много досаднији него у Београду. Такође време је у Србији много лепше, а људи су овде пријатнији, отворенији и приступачнији. У земљама из којих долазимо навикли смо на живот који је сличнији овом у Београду, навикли смо да има много дешавања, да стално негде идемо. Зато смо се лепо снашли у српској престоници – рекао је Звездин дефанзивац.
Доналдова породица такође је срећна што дане проводи у Београду.
– Највише волим што у Београду има много лепих места за децу. Ћерке често водим у играонице и са њима се играм на трамболини, спуштамо се низ тобоган. Иако је предвиђено само за децу морам да признам да се и ја пођеднако добро проводим. Испробао сам све играчке. Још увек нисмо Дамјана водили са нама, али кад год дође код нас у госте моја старија ћерка му се највише обрадује. Зулај га обожава, а она не воли много људи. Толико су се зближили да га чак зове ујка Дамјан. Зато сам сигуран да је он добар човек, деца никада не лажу. Зулај је врло активна и обожава фудбал, ваљда је морала да наследи тај таленат од мене. Њих двоје често играју фудбал у нашем стану. Увек направе неред, али морам да признам да се обоје много радују свакој новој утакмици – рекао је Доналд.
Слободно време двојица фудбалера најчешће проводе заједно тако што одлазе на ручак или шетају градом.
– И ван терена проводимо много времена заједно, али не виђамо се сваког дана. Па не бих могао да га гледам сваког дана – нашалио се Дамјан.
– То волим код њега, могу да му кажем: „Данас сам уморан од тебе, не желим да те видим“, а следећи пут када се сретнемо на тренингу све је у реду. Одлично се разумемо зато што имамо исти карактер. Обојица смо почели са дна, знамо како је када немаш ништа и када се сваког дана бориш да оствариш свој сан. Нисмо лењи момци, увек смо спремни да се помучимо за све. Оно у чему смо такође исти, а што највише ценим код њега, је то што је искрен. Не лаже никад, чак и када је лоше каже реално каква је ситуација. Мало је данас таквих људи – рекао је Звездин везиста.
Иако њихов спој на терену даје одличне резултате један другом имају шта да замере.
– Дамјан ми никада не иде на живце и сматрам да је то плод здравог односа који имамо. Неко може да те нервира када не смеш да му кажеш шта ти смета, када све то држиш у себи. Са друге стране, на терену ми врло често иде на живце. Њему смета што ја много причам у току утакмице, реагујем врло емотивно, док мене нервира што он стално ћути – рекао је Доналд.
– И на тренингу је иста ситуација, често морам да му говорим да ућути. Још више од тога ме нервира што је Мичел јако лош цимер. У карантину и на припремама смо увек заједно у соби и не знам још колико ћу моћи да издржим. Игра плеј стејшн по 4 или 5 сати дневно, стави слушалице и не примећује колико виче док покушавам да заспим. Можете да замислите колико ми је тешко да га слушам толико дуго. Ипак нећу да мењам цимера. Једном ми је запретио да ће да ме пронађе и убије ако променим собу у карантину – шаљиво је одговарио Ле Талек.
Сличност између српског и руског језика обојици је много помогла при доласку у Београд.
– Када сам дошао могао сам да разумем неке речи које су јако сличне руским, али прво што сам научио на српском биле су псовке. То је оно што нам се свима омакне у жару борбе на терену – искрен је Доналд.
– Неке изразе које користим свакодневно научио ме Зоран Рендулић када сам тек стигао. Тек касније када сам упознао Рендулића и видео колики је шаљивџија схватио сам да је требало добро да размислим пре него што му поверујем да ми је рекао право значење речи. Ипак, „шта радиш“ користим свакодневно и то је прва ствар коју ме је научио. Сада већ могу да разумем половину онога што саиграчи причају у свлачионици на српском. Не бих умео да разговарам, али разумем њих зато што је српски доста сличан руском тако да сам дошао са неком врстом предзнања – рекао је Ле Талек.
Увек су насмејани и зато себе виде као једне од криваца за добро расположење које влада у Звездиној свлачионици.
– Доброј атмосфери у екипи доприноси највише Мич. Иако се нас двојица увек смејемо и шалимо, ја сам повученији и не утичем толико на саиграче колико он својим шалама и доскочицама. Он воли да прича превише и са свима. Ја умем да се нашалим са Давидом Бабунским, односно са његовим стајлингом. Једини је који долази на тренинге увек сређен, волим да га зовем председниче због тога. За мене је то чудно јер тамо где сам одратао нико се не облачи тако. Ипак, Давид зна да га изузетно ценим и као играча и као човека и никада ми не узима за зло. Такође, свакдневна тема мојих шала је Рендулић, он највише од свих воли да се смеје и шали – рекао је новопрокламовани штопер.
– Људи ми говоре да сам тај који ствара добру атмосферу и ван терена. Истина је да сам увек весео и насмејан и претпостављам да је то оно што прија свима. У тиму увек мора да постоји таква особа, изгледа да сам овде то ја. У односу на то каква је финансијска ситуација у клубу фасциниран сам колико се сви држимо заједно, колико смо увек весели и насмејани. У другим клубовима уколико играчима закасни једна плата ситуација експолодира. Овде се испред појединца увек ставља тим и то је заиста ретко видети – тврди Доналд.
Србију истичу као земљу у којој се најпријатније осећају.
– У Београду се не осећам као странац, људи су врло пријатни и свуда нас лепо прихватају. У Украјини и Русији то није био случај. Тамо сам чак имао проблема са расизмом, често су за мене говорили „онај Француз“ и видео сам како праве резлику међу људима по томе одакле су што је за мене несхватљиво – објаснио је Ле Талек.
– Ја сам имао још више проблема у Русији. Заиста нисам особа коју много ствари може да разљути или повреди, увек сам насмејан и расположен, али расизам је нешто што не могу да поднесем. Врло лако пукнем у таквој ситуацији. Сећам се да сам имао проблем када сам тек стигао у Русију. Тадашњи голман ме је на аеродрому назвао црнцем. Са мном је у том тренутку био још један тамнопути фудбалер. Обојицу нас је увредио и тада сам му пришао и рекао да је то први и последњи пут да ми се обраћа на тај начин. Име ми је Мичел и тако сви људи треба да ме зову. Не видим потребу да било коме дајемо имена на основу боје коже или да по том основу разликујемо људе. У Београду нисам имао таквих проблема, људи ме поштују и веома сам им захвалан на томе. Свуда у свету требало би да буде тако – рекао је Звездин везиста.
Иако не знају где ће их живот одвести у једно су сигурни.
– Из Звезде одлазимо заједно. Ми смо тандем и ако неко жели једног од нас у екипи мораће да плати за обојицу. Био бих јако тужан да одем пре њега или обрнуто. Да сте ме то питали када сам дочекао Дамјана у Звезди рекао бих да ми је свеједно, али много тога се променило од тада. Такође, заједно доприносимо екипи. Не желим да кажем да смо као Меси или Роналдо, ми смо само обични играчи који веома напорно раде, али уколико један оде то би се негативно одразило на игру читаве екипе. Звезди смо потребни као тандем, а сигуран сам да би то и наши саиграчи рекли – завршио је Доналд.
– Не размишљамо о одласку, али сигуран сам да ге нећу пустити да оде сам – закључио је Ле Талек.
