Сезона 1973/74 донела је Црвеној звезди осмо учешће у најјачем клупском такмичењу – Купу европских шампиона. Три године раније, наш клуб је постигао до тада највећи успех, стигавши до полуфинала овог такмичења – иако су након београдских 4:1 против Панатинаикоса сви већ видели Црвену звезду у финалу.
Двадесет и четвртог октобра 1973. године, у осмини финала КЕШ-а на Маракани су се, по први пут у историји, састали Црвена звезда и славни енглески Ливерпул. Претходно, Звезда је у шеснаестини финала елиминисала Стал Диделанж. Дуел Црвене звезде и Ливерпула је, мислило се тада, стигао у „невреме“, јер су многи Звездини првотимци били у не тако доброј форми. На највећем стадиону у Србији те октобарске ноћи се окупило близу 40.000 навијача. Црвена звезда је успела да наметне свој стил игре, па гости из Енглеске нису могли да припрете голману Петровићу. Ни након изласка Кулета Аћимовића из игре због повреде у раној фази утакмице, Црвена звезда није препуштала игру Ливерпулу. До предности је наша екипа стигла у 39. минуту голом Слободана Јанковића. И то каквим голом! Звездино десно крило је „скинуло паучину“ са Ливерпуловог гола, и тада је постало јасно да Црвена звезда има снаге и квалитета да оствари повољан резултат против фаворизованог гиганта.
Црвена звезда је на перфектан начин отворила и други период утакмице, и голом Владислава Богићевића у 48. минуту повела са 2:0. Фудбалери Ливерпула схватају, можда и прекасно, да храбра екипа коју је са клупе предводио Миљан Миљанић не осећа ни мрвицу страха или превеликог страхопоштовања према славном противнику. Ипак, црвено-бели нису успели да до краја утакмице задрже иницијативу, и Ливерпул је у 72. минуту преко Криса Ловера успео да смањи Звездину предност, а резултат 2:1 је био и коначан.
Да победа Звезде није била случајна, потврдила је и реванш утакмица која је одиграна у Ливерпулу, а у којој је наш тим славио идентичним резултатом, наневши на тај начин једини европски пораз Ливерпулу на његовом терену у 20. веку!
Ми смо Црвена звезда. Драго нам је да смо се упознали.
