Легендарни глумац Велимир Бата Живојиновић преминуо је синоћ у болници Свети Сава у Београду у 83. години живота.
Сви у црвено-белој породици, чији је и Бата био члан са великом тугом су примили ову информацију. Изгубили смо великана културе светског формата, али и искреног и великог звездаша који је увек био уз свој клуб.
Бата Живојиновић је рођен 5. јуна 1933. у селу Кораћица близу Београда. Као петнаестогодшњак је радио као сценски радник и статирао у Академском позоришту „Бранко Крсмановић“ у Београду. Похађао је средње глумачке школе у Нишу и Новом Саду, а потом је уписао позоришну академију у Београду. У Београдском драмском позоришту је играо неколико година и у том периоду је имао и до 300 ангажмана годишње.
Филмски деби је имао 1955. у остварењу „Песма са Кумбаре“ Радоша Новаковића, а прве озбиљније улоге у филмовима „Влак без возног реда“ (1959) и „Рат“ (1960). За улоге у „Козари“ (1962), филмовима „Три“ (1965), „Скупљачи перја“ (1967), „Мајстор и Маргарита“ (1972) награђен је Златном ареном у Пули, за остварење „Трен“ (1978) је добио награду на филмском фестивалу у Москви. Награђиван је и на фестивалима у Нишу и на Палићу, а колико је популаран у Кини сведочи податак да је добио и своје пиво „Валтер“.
Бата је у својој каријери снимио више од 340 филмова и ТВ серија, и тешко је набројати све улоге: „Битка на Неретви“, „Партизанска ескадрила“, „У раљама живота“, „Шећерну водицу“, „Балкан експрес“, „Како је пропао рокенрол“, „Игмански марш“, „Наивко“, „Мост“, ТВ серије „Сиви дом“, „Грађани села Луга“, „Приче из радионице“, „Бољи живот“, „Срећни људи“…
Бата Живојиновић је у младости тренирао фудбал у Црвеној звезди. У интервјуу за некадашњи спортски лист „Темпо“, Живојиновић је својевремено рекао:
„Нисам био довољно амбициозан. Неко време сам тренирао с фудбалерима Звезде. Издржао сам месец дана, а онда сам због тоталне исцпљености провео три месеца на лечењу! Мислим да је живот спортиста, посебно фудбалера, веома тежак и неизвестан и зато сам увек на њиховој страни. Навијач сам Звезде. Сматрам да има много заједничког између наступа у филму и наступа на спортским приредбама, и спорт и филм везани су за спектакл, па није чудо да су неки истакнути спортисти постали успешни глумци“.
Колико је волео Звезду сведочи податак да је и његов син Миљко, тренирао фудбал у нашем клубу. Притом наш Бата је дуго био члан скуштине клуба и свесрдно помагао када год је могао.
Живојиновић је био међу оснивачима, а једно време и председник Удружења филмских глумаца. Он је и један од оснивача Филмског фестивала у Сопоту. На овогодишњем Фесту додељена му је награда Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности.
Породици Бате Живојиновића овим путем изражавамо саучешће.
