Звездин омладинац из генерације 1997 добио је позив да се прикључи првом тиму у другој фази припрема, на Кипру.
Због повреде мишића коју је задобио јесенас наступајући за Бежанију, Стојановић је одсуствовао са терена неколико месеци. Сада се, заједно са осталим фудбалерима, спрема за наставак сезоне.
– Био сам најпре у Колубари, тамо сам одиграо шест или седам утакмица и нисам задовољан тим периодом, поготово јер сам играо само десног или левог бека. Потом је уследила позајмица Бежанији, и могу рећи да сам презадовољан. Најпре јер су ме тамо супер прихватили, играо сам своју позицију штопера и био сам добар, мислим да сам био добар све док се нисам повредио. Сада, ето, почињем испочетка, и видећемо шта ће бити. Ово су ми четврте или пете припреме са првим тимом, више се ни ја не сећам. Био сам повређен три и по месеца, па се сада полако враћам. Нисам био присутан током прве фазе припрема, али позван сам да се прикључим екипи сада, и видећемо како ће бити, још увек нисам раговарао са шефом о даљим плановима – започео је разговор Стојановић.
Милош Стојановић игра на позицији штопера, а управо се на том месту Црвена звезда појачала у овом прелазном року.
– На тренинигу је супер, атмосфера је одлична али и пршти на све стране, јер се сви боре за свој статус и позицију у тиму. Увек треба имати добру и здраву конкуренцију, ја тако гледам на то. Млад сам, разумем зашто су Звезди потребни и искуснији играчи, нарочито на позицији штопера, тако да је моје да радим и да чекам шансу. Са Едсоном који је недавно дошао сам цимер, функционишемо сјајно! – нашалио се Стојановић, па потом објаснио:
– Енглески знам донекле, он не зна уопште, прича само португалски, тако да је у нашој соби тишина.
На последњен тренингу, Стојановић је играо на позицији десног бека.
– Марко Петковић је, чини ми се, угануо зглоб, и тренутно је на терапијама, па сам ја био ту да ускочим. Није ми страно да одиграм на позицији бека, и код претходног тренера сам повремено играо на тој позицији – објашњава Стојановић.
Играјући на својој природној позицији штопера, Стојановић напомиње да му је најлакше када је у тандему са капитеном Александром Луковићем.
– Луне је посебан тип играча. Има иза себе озбиљну каријеру и нас млађе непрекидно саветује. Увек је ту да помогне. Када се задеси да на тренингу играм са њим у тандему, много ми је лакше него када играм са неким млађим. Свеједно ми је да ли играм десног или левог штопера, али чак ми је лакше да играм левог, јер могу да „унесем“ лопту у игру.
А ко је Милош Стојановић, и како себе описује као фудбалера?
– Тренутно највише радим на поправљању ноге пошто ми је мишић био пукао, и сада морам да га ојачам. Што се тиче мојих врлина, пре свега добро читам игру. Техника ми је врлина, такође, јер сам играо често у млађим селекцијама и задњег везног, чак и за репрезентацију. Мана ми је висина, и можда маса, али то ће доћи временом. На скоку сам доста радио, поготово сад на паузи. Имам приватног тренера са којим сам радио на одређеним манама, јер велика је разлика између омладинског и сениорског фудбала. Радио сам на скоку и доста сам га усавршио. За Бежанију, истина, нисам дао ниједан гол, али у репрезентацији сам дао шест или седам голова главом, тако да се може рећи да ми је и то врлина – рекао је плавокоси фудбалер.
Из генерације 1997 на припремама је и Никола Јовановић. У Словенији је са екипом био и Марко Мијаиловић, као и Јован Вићић који је отишао у Лозницу на позајмицу. Милош Стојановић истиче да је тешко предвидети како ће се ствари одвијати у будућности.
– Тешко је било шта предвидети, велика је конкуренција, поготово сада када је дошао и Едсон. Мислим да ћу се вратити у Бежанију. Ништа се још увек не зна, видећемо све на крају припрема. Ако се изборим да уђем у 18 играча, биће феноменално. Мени истиче уговор на лето, видећемо да ли ће се продужити, ја бих то волео. Мени је жеља да најпре играм за Звезду, па тек онда за неки други клуб. Мени је играње за Звезду, минимум једну сезону, као и свима из омладинске школе, дечачки сан – завршио је разговор за сајт ФК Црвена звезда Милош Стојановић.
