Након читања стартне поставе за утакмицу против Вождовца, многи навијачи Црвене звезде нашли су се у чуду када су истовремено на терену видели и Вукашина Јовановића, и Саву Павићевића, и Мамадуа Мбођа. Они који су пратити светско првенство на Новом Зеланду вероватно су брзо схватили да ће Јовановић бити играч који ће играти испред одбране, на позицији задњег везног.
Вукашин Јовановић је на утакмици показао да му нова улога није страна, иако, како и сам каже, није навикао на њу.
– Јесте, нисам играо на својој природној позицији, тачније на позицији на којој сам навикао, али, моје је да одговорим свим захтевима које шеф постави. Откад сам почео да тренирам фудбал, па све до кадета, играо сам на позицији задњег везног. Након кадета сам пребачен на штопера, и играо сам на тој позицији све до недавно, до светског првенства на Новом Зеланду, када сам у једном тренутку поново заиграо на позицији задњег везног. Није ми страна позиција, али биће ми потребно време да се навикнем. Мало је теже јер мора више да се трчи, али сигурно је и пријатније када си ближи голу него кад си последњи играч одбране – направио је паралелу Звездин млади играч.
Могао је Јовановић да упише и асистенцију, али је голман Вождовца успео да заустави ударац Александра Катаиа.
– Мислим да сам одиграо коректно, није ми било свејено у почетку, али временом је постајало лакше. Верујем да ћу сваки пут бити бољи, ако будем имао исту улогу. На шефу је одлучи ко може где да пружи највише, сада је у фудбалу много битно да играчи могу да одговоре задацима на више позиција, и све се више захтева од играча да буду свестрани – објаснио је Јовановић.
Деловало је на почетку да ће утакмица отићи у нежељеном правцу, као и неке претходне. Ипак, екипа је смогла снаге да у наставку пружи још бољу партију, и надокнади резултатски минус.
– Нисмо имали повољан резултат у првом полувремену, и у паузи смо се скупили и договорили да дамо све од себе да преокренемо резултат. Мислим да нам се коначно вратило за силне пехове који су нам се дешавали, не само у овој сезони, него и у претходној. Проживљавали смо стварно невероватне ствари, срећа нас често није гледала. Чак и јуче смо несрећно примили голове, али баш зато је осећај још и лепши, јер смо успели да испунимо оно што смо се договорили, на крилима навијача који су били заиста невероватни. Оно што наши навијачи могу да приреде, стварно је неописиво, и било је прелепо играти јуче у онаквом амбијенту. Сада нам остаје да поновимо ово и у среду против Чукаричког, и да будемо још бољи, да надоградимо игру. Чукарички је добра екипа, наш стари дужник, и желимо да одиграмо добру утакмицу и уђемо у серију победа која ће да нам обезбеди мир, зато позивам навијаче да и у среду дођу да нам пруже подршку, јер много нам је лакше да играмо када осећамо да стадион дише са нама – прижељкује Јовановић.
Један од примарних задатака екипе је да се додатно уигра, пре свега у задњој линији, јер је утисак да се голови олако примају, и то из не великог броја шанси.
– Јесте, примамо голове можда прелако, али не бих могао да дам адекватан коментар. Истина је да нисмо још довољно уиграни, шеф најбоље зна ко и када треба да игра, и уиграност долази са временом. Могуће да делимично утиче и самопоуздање које се стиче победама, и зато је важно да вежемо неколико добрих резултата, јер ће нам победе значити како тимски, тако и индивидуално. То је фудбал, потребно је време да се тим искристалише – јасан је Јовановић.
