Један од најтрофејнијих тренера у историји стрељаштва на овим просторима, носилац националног признања Владимир Влада Јевтић преминуо је у Београду у 77. години после дуже болести.
Владимир Јевтић је рођен 1938. у Крагујевцу. Био је у младости одличан стрелац крагујевачког „Чика Мате“, двоструки јуниорски и троструки сениорски шампион Југославије, учесник ЕШ за јуниоре у Букурешту 1953. и Београду 1957.
Студирао је архитектуру и од 1958. до 1969. се бавио грађавинском струком у ГП “Рад”, да би, потом, почео је професионално да се бави тренерским позивом (Партизан 1969. – 1975, „Драган Јевтић Шкепо“ из Горњег Милановца од 1975. до 1978, Војна академија копнене војске 1978. – 1988. и Црвена звезда од 1988. до 2010). Био је и национални тренер у стручним штабовима репрезентације на ОИ 1992. у Барселони и 2000. у Сиднеју, као и на бројним Шампионатима света и Првенствима Европе, секретар СС Београда, члан руководства и Стручних комисија савеза Београда, Србије и Југославије. У Црвеној звезди је, од 1994. био и спортски директор и директор клуба.
Један је од оснивача Удружења стрељачких тренера Србије и његов председник у два мандата.
Под његовим руководством стрелци Црвене звезде, оборили су 62 појединачна и 27 екипних државних рекорда. Из његове тренерске школе изашла су 23 репрезентативца, а само је Јасна Шекарић освојила, у периоду док је радио са њом, 59 (34-15-10) олимпијских, светских, европских медаља и трофеја са Светских купова и Медитеранских игара, оборила шест светских и олимпијских рекорда и освојила шест великих кристаланих глобуса за победе у финалу Светског купа. Из његове тренерске радионице изашла је и јуниорска светска рекордерка пиштољем Марија Младеновић, затим Маја Степановић, био је и први учитељ садашњим репрезентативцима Јасмини и Димитрију Гргићу, Јелени и Зорани Аруновић. Док је био тренер или спортски директор клуба стрелци “црвено белих” су освојили 81 златну појединачну и 54 златних екипних медаља на државним шампионатима. Клуб је 1995. и 2005. био најбољи клуб СД Црвена звезда, исте године и најбољи у Београду, а 2004, 2005, 2006, 2007, 2008. најбољи у избору Стрељачког савеза Србије.
Јевтић је проглашаван и за тренера године у избору СС Србије 2000, 2001, 2003, 2004. и 2006.
Добитник је “Октобарске награде Београда”, признања СД Црвена звезде за животно дело, награде Спортског савеза Београда за животно дело и бројних високих друштвених и спортских признања.
Влада Јевтић је провео у стрељачком спорту 60 година као стрелац, тренер, спортски директор, секретар, председник… Оставио је неизбрисив траг по коме ће га памтити генерације стрелаца. Колико је волео стрељаштво сведочи и његова упорност да 2009. када је већ зашао у осму деценију, одбрани са десетком дипломски рад на Факултету за спорт и физичко васпитања – кадровски центар у Београду са темом „Индивидуалне карактеристике технике нишањења у спортском стрељаштву“. Тада је рекао: – Скоро десет година сам припремао рад. Тема се наметнула сам од себе још пре две деценије, када сам приметио да стрелци различито виде мету и нишанску тачку, иако је пре тога пушка била „упуцана“. Показало се, убрзо, да је веома важно да тренери, нарочито код младих такмичара, утврде на који начин они виде и која је њихова, лична, нишанска тачка.
Увек је истицао да му је ослонац у животу била – породица. Поносио се синовима, одличним студентима, сада врхунским стручњацима и добрим спортистима веслачима Николом и Милошем који је у четверцу био државни шампион. Супруга Невенка је од 1998. до 2002. била секретар Стрељачког клуба Црвена звезда.
Сахрана Владимира Владе Јевтића биће у уторак у 13 часова на гробљу Орловача. Комеморација ће бити одржана у уторак, 27. јануара у 10 часова у просторијама СД Црвена Звезда у улици Љутице Богдана.
Јасна Шекарић о Влади Јевтићу
Јасна Шекарић, освајач пет олимпјских медаља, од тога две са Владом Јевтићем (сребро Барселона 1992. и сребро Сиднеј 2000.) је на тужну вест о одласку Владе Јевтића рекла:
– Када сам 1990. дошла из Осијека у Београд, Влада Јевтић ми је био не само тренер него и први и најбољи пријатељ, помогао ми је не само као стручњак већ и као добар човек широке душе да се адаптирам на околину и уклопим. Са њиме сам била на безброј такрчења и створили смо однос који ми је много помогао у животу и каријери. Био је, као и ја, непоправљиви оптимиста, па смо на том таласу добрих вибрација прошли кроз многе тешке ситуације и кризе нарочито у време санкција. Посебно се сећам како смо 1992. ишли на Првенство Европе у Болоњу кроз Хрватску са комбијима пуним спортског оружја. Влада нас је водио са огромним убеђењем да ће све бити у реду, био је велико, храбро, срце. Красила га је и дивна особина да је био веома радан, од њега сам научила да је без рада нема успеха… Много ће ми недостајати.
