Легендарни чувар мреже црвено-белих преминуо је 11. августа у Сплиту, у својој 86. години живота.
Навијачи Црвене звезде су одувек могли да се похвале квалитетним голманима. Одличних голмана било је у свакој генерацији. Ипак, један се одувек издвајао од осталих. Био је то легендарни Владимир Беара. По мишљењу многих фудбалских стручњака најбољи голман у нашој фудбалској историји и један од најпоузданијих голмана тог доба у свету.
Одбране „Великог Владимира“ препричавале су се широм бивше Југославије, али и Европе и света.
У дресу Црвене звезде освојио је четири титуле првака државе (1956, 1957, 1959. i 1960.), као и два национална Купа (1958. и 1959).
Долазак Владимира Беаре у Београд упамћен је као један од најспектакуларнијих фудбалских трансфера тог доба. Беара је у Звезду стигао 6. новембра 1955. године, а у нашем клубу се задржао све до 19. јуна 1960. У том временском раздобљу одиграо је 174 утакмице (Од тога 110 првенствених – примио је 81 гол и десет у Купу Југославије)
У дресу црвено-белих је у сезони 1959/60. добио Жуту мајицу Народног спорта, као најбољи фудбалер те такмичарске године. Био је то први пут да је голман проглашен најбољим играчем.
Остаће упамћен као фудбалер који је уз Драгана Џајића освојио највише титула у првенству велике Југославије – укупно седам.
Гол државне селекције бранио је 59 пута, а 21. октобра 1953. Године био је на голу репрезентације света на утакмици против Енглеске.
За национални тим је дебитовао 8. октобра 1950. Године протиув Аустрије у Бечу (2:7), након чега је био незамењив пуних 9 година. Учествовао је на три светска шампионата (1950. у Бразилу, 1954. у Швајцарској и 1958. године у Шведској).
Био је члан олимпијског тима Југославије који је 1952. године на играма у Финској освојио сребрну медаљу.
По одласку из Црвене звезде бранио је за Алеманију Ахен и Викторију из Келна.
