„Овде су најбољи падали, овде су најбољи стварани. Приђи, чућеш бубњева звук, овде зидови још причају о хуку севера који не престаје, армије која сложно грми, овде зидови вечно ће причати о љубави између ње и нас.“
Данашња промоција календара која је била посвећена јубилеју првих 50 година стадиона Црвене звезде, само је почетак обележавања онога што ће трајати кроз читаву 2013. годину. Нешто више о календару, о самој идеји и реализацији, говорио је Горан Броћић, директор маркетинга ФК Црвена звезда.
– Овај календар је наша идеја да обележимо првих 50 година нашег стадиона, да испричамо причу више од 1100 љубави, емоција, стрепњи, великих победа и тешких пораза. Овај календар је наша велика жеља да подсетимо неке старе Звездаше на то како је стварана Маракана, које су утакмице овде одигране, али и да неке нове генерације едукујемо о томе шта је Маракана и шта она значи у срцу сваког Звездаша – рекао је Броћић.
У првој утакмици одиграној на овом стадиону, у којој су црвено-бели дочекали Ријеку, наш клуб је забележио победу. Један од сведока, али и стрелац првог сениорског гола на новом стадиону за Црвену звезду је Душан Дуда Маравић, који је пренео своја искуства са те утакмице.
– Чули сте историјат Маракане, када је све почело. Прву утакмицу, 1. септембра 1963, прелепог сунчаног дана, Црвена звезда је одиграла под руководством Председника Радована Пантовића. Добили смо 2:1, а утакмица је протекла у великој борби. Били смо одушевљени новим стадионом, као и бројем гледалаца. Пре одигравања ове утакмице, играла се предигра, тачније, играли су петлићи Црвене звезде. То је била генерација коју је после подизао Миљан Миљанић, а први гол у тој утакмици постигао је Трифун Михајловић. Такође пре утакмице, спикер је објавио телеграм Драгослава Шекуларца, који је као и Владимир Дурковић у то време служио војни рок, и публика и сви на стадиону су громогласно поздравили тај гест. Тада смо наступили у саставу: Петар Ћосић, Новак Томић, Томислав Милићевић, Милан Чоп, Велибор Васовић, Владица Поповић, Војислав Мелић, Зоран Прљинчевић, Бора Костић, 17-огодишњи Драган Џајић и моја маленкост. На утакмици нису могли да играју Стојановић и Шкрбић, а резерве су били Драган Поповић, Жика Јефтић, Радомир Микић, Лука Малешев, Сретен Ђурица, Милан Живадиновић и Мирко Шекуларац. Сам гол који сам дао је производ игре свих саиграча који су тада играли, свих другара. Свако је знао шта је његов задатак и шта је требало да ради. Хвала свакоме ко је тада дошао на стадион, а и ко је током каснијих година долазио и навијао за овај клуб – рекао је Маравић.
