Обележен јубилеј уз промоцију календара

100

„Овде су најбољи падали, овде су најбољи стварани. Приђи, чућеш бубњева звук, овде зидови још причају о хуку севера који не престаје, армије која сложно грми, овде зидови вечно ће причати о љубави између ње и нас.“

Данашња промоција календара која је била посвећена јубилеју првих 50 година стадиона Црвене звезде, само је почетак обележавања онога што ће трајати кроз читаву 2013. годину. Нешто више о календару, о самој идеји и реализацији, говорио је Горан Броћић, директор маркетинга ФК Црвена звезда.
Овај календар је наша идеја да обележимо првих 50 година нашег стадиона, да испричамо причу више од 1100 љубави, емоција, стрепњи, великих победа и тешких пораза. Овај календар је наша велика жеља да подсетимо неке старе Звездаше на то како је стварана Маракана, које су утакмице овде одигране, али и да неке нове генерације едукујемо о томе шта је Маракана и шта она значи у срцу сваког Звездаша – рекао је Броћић.

У првој утакмици одиграној на овом стадиону, у којој су црвено-бели дочекали Ријеку, наш клуб је забележио победу. Један од сведока, али и стрелац првог сениорског гола на новом стадиону за Црвену звезду је Душан Дуда Маравић, који је пренео своја искуства са те утакмице.
Чули сте историјат Маракане, када је све почело. Прву утакмицу, 1. септембра 1963, прелепог сунчаног дана, Црвена звезда је одиграла под руководством Председника Радована Пантовића. Добили смо 2:1, а утакмица је протекла у великој борби. Били смо одушевљени новим стадионом, као и бројем гледалаца. Пре одигравања ове утакмице, играла се предигра, тачније, играли су петлићи Црвене звезде. То је била генерација коју је после подизао Миљан Миљанић, а први гол у тој утакмици постигао је Трифун Михајловић. Такође пре утакмице, спикер је објавио телеграм Драгослава Шекуларца, који је као и Владимир Дурковић у то време служио војни рок, и публика и сви на стадиону су громогласно поздравили тај гест. Тада смо наступили у саставу:  Петар Ћосић, Новак Томић, Томислав Милићевић, Милан Чоп, Велибор Васовић, Владица Поповић, Војислав Мелић, Зоран Прљинчевић, Бора Костић, 17-огодишњи Драган Џајић и моја маленкост. На утакмици нису могли да играју Стојановић и Шкрбић, а резерве су били Драган Поповић, Жика Јефтић, Радомир Микић, Лука Малешев, Сретен Ђурица, Милан Живадиновић и Мирко Шекуларац. Сам гол који сам дао је производ игре свих саиграча који су тада играли, свих другара. Свако је знао шта је његов задатак и шта је требало да ради. Хвала свакоме ко је тада дошао на стадион, а и ко је током каснијих година долазио и навијао за овај клуб – рекао је Маравић.

Претходни текстЦрвено-беле у Азербејџану
Следећи текстДодељена диплома Александру Боричићу