Имали су наши фудбалери прилику да прилично турбулентну јесен уведу у какву-такву мирнију луку, да бодовни заостатак за лидером смање на само три поена и зимску паузу искористе да се консолидују и на пролеће крену у шампионску трку.
Имали су, узгред, и прилику да се реванширају за пораз Новосађанима у прошлом шампионату и победом опросте од навијача који су и ове јесени били не дванаести, него најбољи играч! Узалуд надања… Уместо реванша – нови пораз, уместо на „минус три“ пролеће чекамо на „минус шест“, а претходно смо већ елиминисани из Купа, а уместо најаве бољих дана – суморни крај суморне јесени: Црвена звезда – Војводина 0:3.
Безидејни везни ред, млаки напади ка голу гостију, промаја у одбрани и, што је најгоре, незапамћена анемичност код свих наших играча, одсуство било какве ватре у жилама и жеље да се тргну из летаргије у коју су упали после (не)очекиваног вођства Новосађана, обележили су ову утакмицу. Додуше, почетак утакмице није наговештавао такав развој догађаја – прву шансу имала је Звезда, али „главомет“ Лазовића и Касалице није озбиљније угрозио Супића.
Са друге стране, играчи Војводине нису дуго чекали да крену са атацима. Први је „гас“ дао Косорић, који је у два наврата запретио, али први пут није успео да дотури лопту до Абубакара, а други пут је себи дао нешто дужи фор. Супић је у 17. минуту био опрезан и није дозволио да га Димитријевић угрози шутем са ивице шеснаестерца, а шест минута касније Бајковић је несмотрено интервенисао и Војводина је повела са 1:0. Вулићевић је центрирао, голман нашег тима је без потребе улетео у букет играча у желји да избоксује лопту, а најприсебнији је био Абубакар Оумару, који је спретно главом ћушнуо лопту у небрањену мрежу.
Био је то шок од којег се наш тим није опоравио! Привидно је Звезда нападала, али до краја полувремена није успела да створи ниједну праву шансу за гол. Војводина се зналачки бранила и чекала прилику да зада нови ударац. И дочекала. Чекало се да судија Мажић означи крај полувремена кад се Абубакар докопао лопте на 30, 35 метара од нашег гола. Најпре је лако добио дуел са Спајићем, а онда кораком газеле упутио ка Бајковићу. Камерунац је с лоптом био бржи од свих пратилаца и лако реализовао ситуацију „један на један“ са нашим голманом. Тако је момак који је својевремено послат са „Маракане“ у ОФК Београд, пошто је процењено да није за Звезду, потврдио да је последњих пар сезона један од највољих нападача у Србији. Нажалост, то је на својој кожи искусио и наш тим…
Крај првог полуврмена болан, али још болнији наставак сусрета. Већ у првом нападу Војводина је повела са 3:0 и то после корнера, кад се лопта кроз наш „петерац“ дошетала до Стевановића, који је лако, рутинерски погодио мрежу.
До краја утакмице видели смо још неколико покушаја на обе стране. Абубакар је могао да постигне и свој трећи погодак, у стрелце је могао да се упише и Мореира, док је најбољу прилику за Звезду имао Милуновић, који после ударца главом није успео ногом да убаци лопту у мрежу са само пар метара, док је Супић био на земљи.
Тако је, болно, завршена ова јесен. Елиминисани смо из Купа, доживели смо два пораза од ОФК Београда, на „Маракани“ нас је савладала и Јагодина, обрукали смо се у Суботици (где је, заправо, све лоше и почело). Превише рана за екипу састављену од младих репрезентативаца, за екипу која је оставила сјајан утисак против француског Бордоа и која је, испоставља се, ове јесени највећи успех остварила победом у вечитом дербију.
Црвена звезда – Војводина 0:3 (0:2)
Стадион Црвене звезде. Гледалаца: 15.000. Судија: М. Мажић (Београд). Жути картони: Вешовић, Спајић, Младеновић (Ц. звезда), Трајковић, Билбија (Војводина). Стрелци: 0:1 Абубакар у 23, 0:2 Абубакар у 45, 0:3 Стевановић у 46. минуту.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Вешовић, Младеновић, Максимовић, Спајић, Миливојевић, Лазовић (од 82. Каду), Димитријевић (од 47. Милуновић), Мудрински, Милијаш, Касалица (од 72. Асамоа).
ВОЈВОДИНА: Супић, Вулићевић, Трајковић, Ђурић, Павловић, Радоја, Ађуру, Стевановић, Косовић (од 62. Мореира), Катаи (од 74. Билбија), Абубакар.
