Звездаши, хвала вам за Бари – овим речима председник Републике Србије Борис Тадић започео је званичну паузу највећем српском фудбалском колективу – Црвеној звезди.
Само што је стигао на „Маракану“, где су га дочекали председник и генерални секретар нашег Спортског друштва Петар Шкундрић и Иван Тодоров, први човек нашег Фудбалског клуба Владан Лукић, генерални секретар Ђорђе Стефановић, други чланови Управног одбора, шеф стручног штава Роберт Просинечки и представници генералног спонзора руске компаније „Гаспром“, председник Тадић се упутио у Музеј са трофејима где је радознало загледао „сребрну амфору“ – трофеј који је екипа наших фудбалских чаробњака освојила 29. маја 1991. у Барију.
– Још се живо сећам и Барија, али и претходне полуфиналне утакмице са Баријем. Како је само она лопта ушла у гол немачког тима – рекао је Тадић и додао: – Партизан је 1966. био поражен у финалу од мадридског Реала, али онда смо у Барију сви славили. Знам колико је сада тешко нашем фудбалу, али најискреније желим да неки наш клуб једном понови тај историјски успех. Поред тога, вама желим да поново будете шампиони, нека се Звезда и Партизан смењују у шампионском слављу.
Тадић је бројним представницима медија открио да је тренирао у Звездином подмлатку, као и да његове кћерке навијају за црвено-беле! Председник Владан Лукић му је тада поклонио вредну монографију поводом 20 година од великог славља на стадиону „Свети Никола“ у Барију.
У срдачној, готово необавезној атмосфери, председник Тадић и његови домаћини – представници нашег Фудбалског клуба и Спортског друштва, затим су прошетали службеним просторијама клуба и кратко седели ћаскајући. У тим тренуцима, Тадић је највише разговорао са нашим тренером Робертом Просинечким, чланом чувене генерације која је промовисана у шесту Звездину „звезду“.
У пратњи својих домаћина, Тадић се тада преко западне трибине спустио на зелени тепих „Маракане“. Ту су га сачекале фудбалске лопте и, иако је признао да још осећа последице повреде због које је оиперисао ногу, председник Републике Србије није одолео. Пред голом подно северне трибине шутирао је пенале председнику нашег фудбалског колектива Лукићу.
– Само да знате да ја нисам био само центарфор, него и талентован голман – видно расположен био је Лукић пошто је одбранио први Тадићев покушај.
Други шут прошао је тик покрај стативе, да би председник Србије из трећег покушаја затресао мрежу.
– Нисам пустио – „правдао“ се Лукић окупљенима.
Приликом посете Црвеној звезди председник Србије Тадић упутио је велико признање спонзорима без чије помоћи фудбал у Србији не би могао да напредује.