Поносан сам

34

Музеј Фудбалског клуба Црвена звезда готово свакодневно посећују деца из читаве Србије и сваком таквом приликом најјачи утисци су задивљена лица малишана кад се нађу пред бројним трофејима и свом величином нашег најтрофејнијег клуба. Сваки такав доживљај је за памћење, али данашњи – без намере да са било чим поредимо – може се у неку руку назвати и историјским.

Јер, данас је у посету Црвеној звезди стигла велика група дечака и девојчица из Клаке и Велике Бруснице, села крај Босанског Брода, оног истог одакле је својевремено Љупко Петровић кренуо ка фудбалској орбити.

И, да радост ове дечурлије буде још већа, на „Маракани“ их је сачекао управо њихов херој, једини стручњак у историји српског и југословенског фудбала који је освојио „срњебрну амфору“ Купа шампиона! Деца су нетремице гледала у Љупка, који ни сам није крио ни радост, ни емоције, што се прихватио улоге домаћина овим малим „Звездашима“.

„Него шта него да су сви навијачи Звезде, све будући фудбалери, рукометаши, рукометашице“, поносно је ишао Љупко од једног до другог малишана, поздрављао их, намештао за заједничко сликање, упознавао са Стеваном Стојановићем, Душаном Савићем, Огњеном Короманом…

„Ево, видите ову слику, ту Дика, да овај Дика Стојановић што је сад са вама, прима пехар Купа шампиона“, био је и сам Љупко усхићен.

„Не кријем, поносан сам, срећан, што сам овде на Звездином стадиону дочекао ко зна које покољење дечака и девојчица, које се није ни родило кад сам са црвено-белима тријумфовао у Барију. Срећан сам што сам у прилици да им покажем сву величину Црвене звезде и надам се да ће одавде отићи задовољни“.

„Задовољни? Презадовољни! Па, у нашем крају нема те куће, тог детета, које не зна ко је Љупко Петровић“, умешао се Вид Ракић, који је данас као њихов тренер и довео децу на „Маракану“. „Сви ми ћемо дуго памтити овај дан, долазак у Звезду и њен музеј, а још више сусрет са легендом нашег фудбала. Част нам је што нас је баш Љупко дочекао и овако угостио и зато се надам да ће овај данашњи дан заувек остати урезан у срцима ове деце и помоћи им да једног дана не буду само бољи и успешни спортисти него и – људи“.

И, то није све. Док је Љупко ћаскао са Короманом, који је чекао нову групу најмањих посетилаца са његових родних Пала, тек је следило право изненађење. Фудбалски клуб Црвена звезда је израдио верну реплику „Сребрне амфоре“ Купа шампиона, чија је промоција требало да сачека још мало. Ипак, прилика кад су ту били и Љупко Петровић и Дика Стојановић била је јединствена и – прелепи пехар од чак 18 килограма сребра из једног угла и покривача извучен је на светло дана. И, сви присутни су – остали без даха!

„И ја сам изненађен. Чуо сам да је пехар направљен, али сам опет одушевљен што га видим. Па, нисам „амфору“ видео 17 година“, признао нам је Љупко, који је попут деце која су омађијана окружила и њега и трофеј, одмах пожелео фотографију за успомену.

Заиста посебан дан на „Маракани“…

Претходни текстСве победе до краја
Следећи текстМислим само на Интер