Петар Ненадић не силази са страница спортске штампе. Пажњу медија бивши капитен рукометаша Црвене звезде је заокупио након преласка у славну Барселону. Ненадић објашњава последњих шест месеци своје каријере, односно од када је напустио наш клуб.
– С много радости сам отишао у Алхехирас, клуб који је у том тренутку био идеално решење. Није било резултатских притисака, имао сам велику минутажу, а што је најважније нисам се осећао као странац јер су, поред мене, играла још четворица Срба.
Ипак, није ни у Шпанији све мед и млеко, што потврђује и популарни „Петар Пан“:
– Клуб је запао у велику финансијску кризу. Плате су много касниле. Дешавало се да са 20 евра морам да живим и по недељу дана. Ту ситуацију додатно је компликовала чињеница да сам први пут у животу био одвојен од своје куће и да сам морао да размишљам и о разним другим стварима. Ипак, све то сам доживљавао као драгоцено искуство на путу сазревања. Тренирао сам и играо као да се ништа лоше не дешава и награда је стигла.
Нису само финансије у краткој, али живописној каријери притисле суперталентованог бека. Пре две и по године тешко је повредио лигаменте колена, због чега је паузирао девет месеци.
– Оно што те не убије – то те ојача, кажем у најтежим тренуцима. Иако сам био шокиран, нисам дозволио себи да клонем духом у чему су ми много помогли породица и најближи пријатељи. Цела та ситуација ме је мало примирила и помогла да из свега што ми се десило извучем поуке.
Да сваки трду има и награду, потврђује и прелазак у редове каталонског гиганта где ће Петар играти уз величине попут Нађа, Фернандеза, Ромера…
– Да се плашим конкуренције, не бих ни долазио у Барселону. Верујем у себе. Додатно самопоуздање улило ми је изричито инсистирање тренера Манола Каденаса да ме доведу, што довољно говори да озбиљно рачуна на мене. Одлично сам прихваћен. Немам осећај да сам овде свега неколико дана. Држе ме као мало воде на длану и сви редом ми нуде помоћ. Надам се да ћу да оправдам поверење и да ћу да наставим стопама Калине, Вујовића, Шкрбића и осталих српских играча који су оставили дубок траг у овом клубу – оптимиста је Ненадић.
Осим клупских изазова, пред Петром су и репрезентативна искушења. Дуго нас нема на великим такмичењима, док су медаље још даље…
– Не смем ни да помислим да постоји могућност да не прођемо Чешку у квалифкикацијама за СП. Нови неуспех би оставио велике, тешке последице на наш мушки рукомет. Искрено се надам да ћемо да савладамо Чешку и да ћемо после три године паузе поново изаћи на међународну сцену – закључио је Ненадић.
