Тек му је 21 година, а својим играма и головима већ је на сене скренуо пажњу рукометне јавности. Наравно, и челника нашег Спортског друштва који су одлучили да баш њему, иако је у црвено-белој породици конкуренција увек жестока, доделе ласкаво признање Звездиног спортисте децембра.
Напоменули смо већ да је Вукас, приликом доделе овог признања, одмах нагласио да ће новчани износ од 40.000 динара проследити онима којима је тај новац потребнији – деци са Косова и Метохије.
„Већ сам одлучио да тај износ проследим малом Стефану са Косова за операцију очију“, рекао нам је млади Вукас, додавши да никад као током јучерашње церемоније у Звездином Прес центру. „Није ми кнедла запела у грлу због присуства свих мојих клупских другова, већ што стварно нисам навикао да будем у центру пажње пред оволиким бројем људи. Али, заиста мислим оно што сам рекао пред свима: ова награда не значи ми толико као признање за досадашњи учинак јер знам да је нисам заслужио сам већ уз помоћ мојих саиграча, колико ми представља мотивацију за даље. Није фраза, ово ми је заиста подстрек да наставим још боље“.
Млад, а иза њега је већ завидно искуство. Поникао у Инђији, пут га је водио и у Партизан, играо је у Швајцарској… У Звезду је дошао летос као млади репрезентативац.
„И, сад сам коначно у правом клубу. Презадовољан сам својим статусом у Звезди, играма, нашим пласманом. Али, нисам скроман. То је ваљда у спорту врлина. Желим увек још више. Тако и овиих дана, откако смо почели припреме, сви моји другови кажу да желе нову, трећу титулу, а ја ето напомињем – хоћу и титулу и Куп! Хоћу и једног дана у „А“ репрезентацију, хоћу велику каријеру и успехе и на међународној сцени“, прича наше десно крило.
Два Милана, два Звездина крила. Вукас на десном, Павлов на левом.
„Сјајно смо се уклопили“, смеје се наш спортиста децембра.
А, сад имају од кога да уче и на кога да се угледају. Све је кренуло да лепше не може бити откако се на „Маракану“ вратио Ненад Перуничић.
„Као човек, као спортиста, као рукометаш – Ненад је у сваком смислу наш узор, вођа и учитељ. Поносан сам што играм поред њега. Осамнаест највећих трофеја је освојио, коме то не импонује?! Он је рукометаш легенда, зато упијамо сваки његов потез, реч поуку…“
А, с обзиром да је „Терминатор“ добар део каријере провео у Немачкој, Вукаса занимају и тамошње рукометне прилике…
„Кажем, Звезда ми је на првом месту. А потом, кад са њом остварим све жеље, волео бих да се опробам у Немачкој. Бундеслига ми је велики изазов“.
Тако говори Звездин спортиста децембра. Још „речитији“ је – на терену.
