Оптимизам не сме да нас напусти

60

Породица, пријатељи, кумови… Сви су уз Звонка Милојевића. Подршка и охрабрење. У данима кад је то некадашњем голману и најпотребније, кад је везан за болнички кревет у белгијском Лувену, кад… Дошао је да га посети и Дејан Станковић , са којим је Звонко друговао у Београду, то пријатељство имало је, својевремено, још један чин, свечани чин, крунисан кумством на венчању садашњег првотимца Интера, капитена српске репрезентације.


На слици су: Звонков брат Здравко, Станковић и Вељковић уз Милојевића

Овако, у данашњем броју „Спорта„, почиње прича о људскости, о хуманости… Људи који нису и неће заборавити нашег Звонка Милојевића. Који су крај њега кад му је најтеже. Захваљујући љубазности колега из „Спорта“ преносимо и наставак приче, као и ексклузивне фотографије:

Прошлог уторка, дакле, Станковић је затражио, и добио слободан дан од тренера Роберта Манћинија, долетео у јутарњим сатима из Милана у Брисел, да би са аеродрома, у друштву Звонковог брата Здравка и менаџера Дејана Вељковића, одмах похитао да види кума. Сутрадан (среда) је   аутомобилом из Ајндховена стигао и Синиша Михајловић… Приврженост, пажња…

– Станковић ми је, пре него што сам кренуо из Италије у Холандију, на мегдан „филипсовцима“ у Лиги шампиона, презентирао идеју, коју сам истог трена подржао – наглашава Михајловић у телефонском разговору за „Спорт“. – Морамо да помогнемо Милоју, то је наша обавеза, зато ћемо следеће године да организујемо утакмицу са које би комплетан приход отишао за његово лечење.

Помоћ другу у невољи, нова потврда да пријатељи никада неће да га напусте, да ће увек бити уз њега…

– Дирљиве слике из Милојевићевих сусрета са Станковићем и Михајловићем остале су ми урезане – говори за „Спорт“ и Дејан Вељковић. – Колико се обрадовао, колико је био срећан… Добио је додатну снагу да се бори, да све издржи.

Причали сте са белгијским лекарима?

– Оно што су рекли Немци, кажу и Белгијанци. Ход је, на жалост, под великим знаком питања. Очекују се хируршки захвати, остаје нам да се молимо и надамо да ће Звонко једног дана, ипак, стати на ноге – додао је Вељковић.

Оптимизам не сме никога да напусти.

Претходни текстНаставити серију победа
Следећи текстЗвездино вече традиционално